Хришћанска жалост: Велика субота

То је дан који је Христос провео у Хаду, па га вјерници обиљежавају у молитви и тишини. 

На тај, посљедњи дан недјеље страдања и смрти, вјерници цјеливају плаштаницу на Христовом гробу која се на Велики петак свечано износи пред православне олтаре и крајем дана у суботу, пред славље Васкрсења, уз посебан ритуал опхода око цркве уноси у олтар.

На тај дан је Исус Христос показао да је дошао крај старом вијеку који је био обиљежен светковањем суботњег дана, и отпочео нови вијек у коме се светкује дан његовог васкрсења.

Велика субота је дан уочи Васкрса у коме се завршавају послови неопходни за дочек великог празника. Спрема се и чисти кућа, приправља рухо, боје јаја, по правилу изјутра обавезно пре изласка сунца.

У Хомољу мијесе колач – васкршњак – окићен босиљком, као и мањи колачићи.

У југоисточном Банату мијесе колачиће који се послије бденија носе на гробље. Гроб се прелива вином и окади.

На велику суботу се не ради у пољу и жене не раде ручне радове.

Вјерује се да би на Велику суботу требало да се учини какво добро или милосрдно дјело да би “некоме кренуло”.

У Републици Српској, Поповом пољу, Велику суботу зову и Црвена субота и тада “масте”, односно боје јаја у црвено.

(Агенције)