Помоћ Шведске у случају ''пирален''

госпођа ГОЛИЋ је највећа срамота и зло РС.

Довољно је само погледати фацу ове Сребренке.Напросто из ње "зраци" интелигенција.Јадна је Влада и РС са оваквим министрима.

Најгоре, што ће они то покрасти. Надам се да Запад неће више давати кредите и донације банди да их одржава у животу. То нам је једини спас. Банда се задужује у неограниченим количинама и то све проћерда. Ваљда је Запад коначно схватио с ким има посла и да ће их пустити низ вода а ми да коначно почнемо нормално живјети.

Дали је икад истражан проблем са апаратима за дисање који су такође имали проблем са мјешањем кисеоника и испаравања од прегорјелих уља из систем? То је Богданић добро сакрио и заташкао.Ко је добио паре да се о томе не прича. Дали су бебе су директно удисале затрован ваздух то је остало непознато ? Која уља су испаравала?

У УКЦ РС већ годину дана није у функцији/нема новог апарата за хистероскопију, а неопходан је за здравље жена и спречавање проблема неплодности.. Особље-др је стручно, нема с чим да ради..

Па срамота једна шта причају и помињу да је то старо још од 2005., хеј и добили средства да то чисте, па никоме ништа! Покрали! Треба њих све тамо настанити у кругу Инцела, па да онда послушају сами себе шта говоре.

То је још старији отпад и нешто датира још из деведесетих.

Да, треба...

Неки вјерују да није, али се зато Лукац побринуо да докази о убиству нестану из просторија МУП-а. Бас стета сто МУП-РС нема сецуритy слузбу да цува раднике од крадљиваца. МУпетСхоу!

Ова је гора од пиралена. Разара....мозак.

Доће Бруно да санира стање...

Чуј, не би ли се послије некако увукли Шведској. Чуј наши пријатељи. Јао, људске биједе. Нема нас горих на свијету. Порука Амбасади Шведске, тражите од суда БИХ да овој нашој банди забрани прилаз амбасадина 10 км, и било какво слање дописа и мејлова. А то тражите и од других амбасада. Ма ови нису нормални, па ваљда ће сад схватити с којим монструмима овај народ има посла којег хоће да униште.

Госпођо Голић, Ја сам већ више од шест година без посла, а ови проблеми су стари и двадесет и више година. Радио сам на збрињавању тешких метала и отпадних вода у иностранству у Аустрији, на линијама које су користиле на тоне опасних хемикалија, урадио сам за градску службу горе у Аустрији рад управо на ту тему о поступцима збрињавање отпадних вода из тешке индустрије и збрињавању метала и то посједујем још код себе. Рад је и горе био признат и служио је крајњој градској лабараторији за приликом провјере резултата испусних вода, јер код њих се ради још једна накнадна анализа и провјера. У фирми су ме знали затећи у 3:00х после поноћи како радим, учим и исправљам оно што нисмо могли савладати овдје на факултетима без практичног рада и неопремљености лабараторија. Вратио сам се са великим са великим пакетима корисне стручне литературе на њемачком, са еланом да примјењеним стечено знање, да помогнем младим људима кроз наставу и праксу, ал нисам могао добити прилику,послије гашења са радом наше фирме. Само ми одговарају:,,то данас више не треба нигдје, сада су други факултети актуелни“. Радио сам на неким пројектима, ал сви немоћно машу рукама и говоре да нема ништа, да ми фали ваљда још титула и тако. Хтјео сам да Вас замолим да погледате у Ваше фасцикле, јер ту се такођер налази мој рад о збрињавању тешких метала, те ако би било воље могло би се много тога овдје урадити, а ја би помогао и упутио гдје, шта и како. Што се тиче пиралена, тај проблем смо анализирали још док сам студирао на Технолошком факултету и и позната ми је проблематика, те сам још тада кроз еколошке пројекте и собзиром на добро познавање њемачког био у прилици да видим и фирму гдје би се то ријешило и могао сам са било какве градске и држвне позиције да допринесем ријешавању тога, као и да помогнем са стеченим знањем да разговарамо са озбиљнијим фирмама које би инвестирале овдје, ако би видјеле да неко разумије практично и теретски њихову производњу, те да им тиме улије повјерење, да је то овдје могуће и да се у таквим вриједностима вреднујемо и мјеримо, ал никада ми није дат одговор који сам послао влади госпође Жељке Цвијановић. Нажалост, нигдје није било слуха, а проблема као што видим има много. Можда нисам способан како то рече будући амбасадор који је завршио, ,,те неке велике школе“у Приједору и Градишци те се способношћу намеће. И мој отац и дједа су радили, крв пролијевали за не знам ни ја више зашто и имање су нам предали ради ,,српског континуитета“- те нас након оволико година једна овако лијепа и види се наобразована госпођа на упит у градској служби упути у Социјалну службу. Ето, од српског племића, до социјлне службе кратак је пут. Велим ја њој, хвала вам госпођо драга ја сам способан за рад, а оном једном којег не смијем да поменем када ми је рекао: ,,уфати се ти мотике“, сам рекао да то мени није страно и да би и радио да нам није учињено што јесте, и морао сам му јер сам такав и да кажем да је јадна земља гдје волови у скупштини сједе, а магистри са познавањем више језика зарађују на мотици. Знам, да ће Вас ово иритирати, ал од Вас зависи дали ћете послати кога на мене да ме застраши, излема или ће те превазићи ситуацију, те ме ангажовати да Вам помогнем у ријешавању поменутог проблема, јер сумњам да ће то Швеђани из свог ђжепа ријешити, а ту је такође и проблема медецинског отпада код Мркоњића и мноштво других за који сам већ разматрао ријешење. Драго Праћа од Санскога Моста,

Госпођо Голић, Ја сам већ више од шест година без посла, а ови проблеми су стари и двадесет и више година. Радио сам на збрињавању тешких метала и отпадних вода у иностранству у Аустрији, на линијама које су користиле на тоне опасних хемикалија, великој лабораторији и урадио сам за градску службу горе у Аустрији рад управо на ту тему о поступцима збрињавање отпадних вода из тешке индустрије и збрињавању метала и то посједујем још код себе. Рад је и горе био признат и служио је крајњој градској лабараторији приликом провјере резултата испусних вода, јер код њих се ради још једна накнадна анализа и провјера. У фирми су ме знали ослодавци затећи у 3:00х после поноћи како радим, учим и исправљам оно што нисмо могли савладати овдје на факултетима без практичног рада и неопремљености лабараторија. Вратио сам се са великим пакетима корисне стручне литературе на њемачком, са еланом да примјењеним стечено знање, да помогнем младим људима кроз наставу и праксу, ал нисам могао добити прилику,послије гашења са радом наше фирме. Само ми одговарају:,,то данас више не треба нигдје, сада су други факултети актуелни“. Радио сам на неким пројектима, ал сви немоћно машу рукама и говоре да нема ништа, да ми фали ваљда још титула и тако. Хтјео сам да Вас замолим да погледате у Ваше фасцикле, јер ту се такођер налази мој рад о збрињавању тих метала, те ако би било воље могло би се много тога овдје урадити, а ја би помогао и упутио гдје, шта и како. Што се тиче пиралена, тај проблем смо анализирали још док сам студирао на Технолошком факултету и позната ми је проблематика, те сам још тада кроз еколошке пројекте и собзиром на добро познавање њемачког био у прилици да видим и фирму гдје би се то ријешило и могао сам са било какве градске и држвне позиције да допринесем ријешавању тога, као и да помогнем са стеченим знањем да разговарамо са озбиљнијим фирмама које би инвестирале овдје, ако би видјеле да неко разумије практично и теретски њихову производњу, те да им тиме улије повјерење, да је то овдје могуће и да се у таквим вриједностима вреднујемо и мјеримо, ал никада ми није дат одговор који сам послао влади госпође Жељке Цвијановић. Нажалост, нигдје није било слуха, а проблема као што видим има много. Можда нисам способан како то рече будући амбасадор који је завршио, ,,те неке велике школе“у Приједору и Градишци , те се способношћу намеће. И мој отац и дједа су радили, крв пролијевали за не знам ни ја више зашто и имање су нам предали ради ,,српског континуитета“- те нас након оволико година једна овако лијепа и види се наобразована госпођа на упит у градској служби упути у социјалну службу. Ето, од српског племића, до социјлне службе кратак је пут. Велим ја њој, хвала вам госпођо драга ја сам способан за рад, а оном једном којег не смијем да поменем када ми је рекао: ,,уфати се ти мотике“, сам рекао да то мени није страно и да би и радио да нам није учињено што јесте, и морао сам му јер сам такав и да кажем да је јадна земља гдје волови у скупштини сједе, а магистри са познавањем више језика зарађују на мотици. Знам, да ће Вас ово иритирати, ал од Вас зависи да ли ћете послати кога на мене да ме застраши, излема или ће те превазићи ситуацију, те ме ангажовати да Вам помогнем у ријешавању поменутог проблема, јер сумњам да ће то Швеђани из свог ђжепа ријешити, а ту је такође и проблема медецинског отпада код Мркоњића и мноштво других за који сам већ разматрао ријешење. И могу да будем и озбиљнији и респектабилники уколико постоји уважавање. Драго Праћа од Санскога Моста,

Господине Драго гдје сте завршили технолошки факултет и колико сте дуго радили у Аустрији?

Занимљив коментар, види се од писмене и учене особе, мене је једна реченица упала у око: "И мој отац и дједа су радили, крв пролијевали за не знам ни ја више зашто и имање су нам предали ради ,,српског континуитета“"... Којег и каквог "српског континуитета", ово ми се чини веома занимљивим, шта Вам то значи..??хвала

Мијењам боје као камелеон. Тако сам науцио и поданике ..

У Бањалуци сам завршио. Послије тога разна преметања: ,,на преслици и десници руци“, те како сам ,непослушан“ тешко сам хватао посао, ал сам радио са инструкцијама и ту сам разрадио много тога и остао у кондицији, све док нисам видео један страни оглас. Још их мјеркам и папири су проблем и високе оријаве на мастер, но надам се да ћу ипак неки путоказ изнаћи у ноћи. Оно што нико није прихватао, мене је радовало, јер празан флижидер највише боли. А, ето присјетим се понекад када сам ,,Шваби“, преводио горе Душка Трифуновића и који је писао о српском борцу из рова: Наиђе тако неко време када човек мора против свега кад голи живот најтеже бреме не пита више у име чега.

Ееее да је само један Драго Праћа! Оваквих је море! Стручних и писмених, а не из “система власти”, који живот протраћише са овим секташима из “система” како их Милокрад “ваби”!

Хвала Вам на мишљену, као и човјеку који дијели мислим реалне и истинске људске вредности. Све је ово са телефона у брзини, тако да би се увек могло више рећи о ситуацији, а посебно о тој љутој рани наших људи из Подгрмеча и шире и упркос свему, увек ће завичај да ннас зове, да нам поставља безброј питања. Надам се, а и велика ми је жеља да о томе без икаквих устезања и ужади напишем нешто више.