Помоћ Шведске у случају ''пирален''
Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију предузима све активности да се загађење пираленом и тешким металима у пословној зони “Инцел” у Бањалуци што прије санира, саопштено је из поменутог министарства.
Република Српска
Они кажу да ово захтјева хитан мултисекторски приступ и инервенцију, а у тај процес треба да се укључе сви актери, од републичких институција, града Бањалука али и власници објеката у Пословној зони Инцел.
– Европска комисија је још 2005. године издвојила средства и урадила анализу присуства ПЦБ-а и тешких метала на неколико локација у БиХ, између осталог, и на подручју Инцела. Тај извјештај је исте године достављен свим институцијама, и остаје непознаница због чега нико тада није реаговао и предузео одговарајуће активности – кажу у овом министарству.
Они истичу да сматрају да се проблем загађења на подручју данашње Пословне зоне “Инцел”, требало бавити одмах по престанку рада некадашњег гиганта, имајући у виду да су ту некада производила водећа предузећа у области хемијске индустрије.
– Схватајући хитност и озбиљност ситуације у Пословној зони “Инцел”, ја сам се, првенствено као грађанин Бањалуке, а затим и као министар, иако нисам директно надлежна за то, максимално ангажовала у тражењу рјешења овог проблема. Имајући у виду да Шведска има велико искуство у управљању опасним отпадом и санацији загађених локација, ја сам искористила добре односе са амбасадом Шведске, које смо ми као Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију остварили кроз низ заједничких пројеката, и тражила да нам они помогну – рекла је Сребренка Голић.
Она је додала да је прошле седмице сам била на састанку са шведским амбасадором у БиХ и добила обећања да ће Влада Шведске кроз одређена финансијска средства помоћи у рјешавању проблема са пираленом и тешким металима у Пословној зони “Инцел”.
– Кроз пројекат “Еколошки прихватљиво управљање постојаним органским загађујућим материјама (ПОПс) у индустријском и сектору управљања отпадом” који реализује УНДП БиХ, интервентно ћемо дјеловати у спречавању даље ескалације овог проблема, а у тај процес би требало да буду укључени и Министарство здравља и социјалне заштите и Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске. Тражила сам да се у цијели процес укључи и Шведска државна агенције за хемикалије, КЕМИ, као једна од водећих установа у Европи, када је област хемијске индустрије у питању – рекла је министар за просторно уређење, грађевинарство и екологију Сребренка Голић.
Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију је захтијевало да се утврди присуство ПЦБ-а и тешких метала, не само у земљишту него и њихово евентуално присуство у свим елементима животне средине.
– И даље инсистирамо на максималном ангажману инспекцијских органа. С обзиром да је највећи интерес јавности усмјерен на извјештавање медија да је у пожару изгорјело уље из трансформатора – пирален, сматрамо да је важно да се утврде све околности под којима је дошло до пожара у марту у пословној зони, као и предузетим мјерама на утврђивању чињеница и стања на лицу мјеста прије и послије пожара – истакла је Голићева.
(Српскаинфо)
– Европска комисија је још 2005. године издвојила средства и урадила анализу присуства ПЦБ-а и тешких метала на неколико локација у БиХ, између осталог, и на подручју Инцела. Тај извјештај је исте године достављен свим институцијама, и остаје непознаница због чега нико тада није реаговао и предузео одговарајуће активности – кажу у овом министарству.
Они истичу да сматрају да се проблем загађења на подручју данашње Пословне зоне “Инцел”, требало бавити одмах по престанку рада некадашњег гиганта, имајући у виду да су ту некада производила водећа предузећа у области хемијске индустрије.
– Схватајући хитност и озбиљност ситуације у Пословној зони “Инцел”, ја сам се, првенствено као грађанин Бањалуке, а затим и као министар, иако нисам директно надлежна за то, максимално ангажовала у тражењу рјешења овог проблема. Имајући у виду да Шведска има велико искуство у управљању опасним отпадом и санацији загађених локација, ја сам искористила добре односе са амбасадом Шведске, које смо ми као Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију остварили кроз низ заједничких пројеката, и тражила да нам они помогну – рекла је Сребренка Голић.
Она је додала да је прошле седмице сам била на састанку са шведским амбасадором у БиХ и добила обећања да ће Влада Шведске кроз одређена финансијска средства помоћи у рјешавању проблема са пираленом и тешким металима у Пословној зони “Инцел”.
– Кроз пројекат “Еколошки прихватљиво управљање постојаним органским загађујућим материјама (ПОПс) у индустријском и сектору управљања отпадом” који реализује УНДП БиХ, интервентно ћемо дјеловати у спречавању даље ескалације овог проблема, а у тај процес би требало да буду укључени и Министарство здравља и социјалне заштите и Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске. Тражила сам да се у цијели процес укључи и Шведска државна агенције за хемикалије, КЕМИ, као једна од водећих установа у Европи, када је област хемијске индустрије у питању – рекла је министар за просторно уређење, грађевинарство и екологију Сребренка Голић.
Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију је захтијевало да се утврди присуство ПЦБ-а и тешких метала, не само у земљишту него и њихово евентуално присуство у свим елементима животне средине.
– И даље инсистирамо на максималном ангажману инспекцијских органа. С обзиром да је највећи интерес јавности усмјерен на извјештавање медија да је у пожару изгорјело уље из трансформатора – пирален, сматрамо да је важно да се утврде све околности под којима је дошло до пожара у марту у пословној зони, као и предузетим мјерама на утврђивању чињеница и стања на лицу мјеста прије и послије пожара – истакла је Голићева.
(Српскаинфо)
Повезане вијести
Французи покушали да сруше тендер за ауто-пут Рача-Бијељина
Република Српска
0
Фестивал српских пјесама и игара у Источној Илиџи
0
Када страначки шеф преузме улогу: Додик заробио институције Републике Српске
11
Разбијена криминална група: Дрога са Пала преко Сарајева ишла ка Зеници
2
Срђан Лакић: Лаж је да напуштам Покрет Сигурна Српска
3
Подршка Српској не значи послушност Милораду Додику
12
Коментари (55)
Гори од пиралена
Ови зликовци на власти су профитирали на све и једној несрећи овог народа. Профитирали у рату, профитирали од поплава, од болесних и убогих. Сада госпоЖа Сребренка вриједно ради на томе да профитирају и од ове еколошке катастрофе. Искамчиће неке паре од Швеђана као фол за ту намјену, које ће, наравно, као и обично, завршити у приватним џеповима преко страначки подобних фирми које ће добијати тендере за тај посао који, наравно, неће урадити.
Директ
Прије неки дан пребили једног сведског дрзављанина, а сад тразе помоц од Сведјана.
Илија
Па зар нам треба Сведска?
СВЈЕДОК
Колико је тешка министарка у КМ?
Арса
Док се Бруно не извини што је добио батине - ништа !
Тацно
Сваког Сведјанина који додје овде треба одмах испребијати, умјесто да гледају своја посла они би да помазу, какве будале, овај народ овде не заслузује црно испод нокта.
Дно дна
Ургиро цовјек па претуцен И ухапсен
Лиицемјерна
И до гусе у криминалу и корупцији.
Свједок
Ти си голићка, намјерно малим словом, зло овог града. Ти си себи умислила да си неко битан. Твоје дозволе које издајеш ће осјетити будуће генерације. Како имаш образа да се појавиш и коментаришеш нешто што си знала да постоји као проблем годинама? Немам ријечи, страшно!
Аха
Да није пало прпа?????Некако постало хитно од када градјани тразе одговоре на ову тему.
Горан
Оставку си требала давно дати !
Боб Роцк
Бања Лука, Град теског метала и Турбо Попова.
БеЛе
Изгледа да од Швеђана нема већих будала?! Од 95 су украли око 25 милијарди евра, а сада просе од њих, истих које пребијају као псе по улици. Ја нам не бих дао ни КМ, поготово овој Милокрадовој лажној министарки...
Златиц
Само Литванце звати,они ду веци струцњаци од Сведјана за теске и лаке метале.
Страшно!
Какав олош, траже да им Шведска помогне. Па како вас није ништа срамота. Ма стјерајте ту банду у 3..!
Зока
И ко ће дати неопозиву оставку због тога што се догодило? Морална одговорност? Кривична?
закљуцак
Изврсена анализа 2005 године од стране Европске комисије на неколико локација у БиХ укљуцујуци и поврсину Инцела , знацили то да на јос неким локацијама има присуства ПЦБ као и теских метала и које су то локације ? Извјестај који је достављен те давне 2005 требалоби да се достави у јавност да се тацно зна о цему се ради и које су тадасњим увидјајем утврдјене локације .
Ма Да Ма Да
Ови Бакировци срам их било.
А ЛУКИЋ
Опет тај нама мрски запад. Оћели се Лукићу намирити штета штаће јадник.
Мирослав
Ови људи у власти су безгријешни , они супер све раде они су 2005 већ знали за то али нису стигли то урадити, одговорност гос. Сребренка.
Адвокат
Нација лопова и просјака
Миле
Е мој Реуфе дјеца нам се смију па ни смеце незнамо да оцистимо срамота....
гергелy
Ето за Бруну посла.
гуз
......а Србија,Русија,Кина....пријатељске земље...
Милко
праведно. Ви истуцете сведског дрзављана а они вама дају паре да склоните отров. Стидите ли се бар мало?
Него ста
Када им треба пребијати дрзављане нпр.Батиница зато сто је тразио да му казу разлог легитимисања онда Сведјани не ваљају а сада,јој кад би помогли да не крепамонод рака
Па дај
Уста моја хвалите ме.Али хајде ако сведска влада одобри нека знацајна средства није лосе.Опет видјецемо
Боки
Треба обезбиједити материјална средства из градског буџета за санацију Инцела и направити план санације инд.зоне Инцел.
БЛ
Тражили од Шведске милостињу, просјаци једни па колики је буџет Града Бања Лука?
Пеђа
Зар Шведска није тужила Српску?
АЛО
МОЗЕТЕ ЛИ ВИ ИЗАБРАНИ ДА СТА РИЈЕСИТЕ БЕЗ СТРАНЕ ПОМОЦИ.ЈЕЛ ТОСЕ НЕМА ВИСЕ КРАСТИ.ПОКРАЛИ СТЕ СВЕ.САД ДА СЕ НАСТАВИТЕ УГРАДЈИВАТИ У ПОМОЦ И ДОНАЦИЈЕ..А СТА ТИ ЗЕНО РАФИС ДА СЕ НЕ ЗАГАДИ РЈЕКА УНА..ДА СЕ НЕ ИСЕЛИ НОВИ ГРАД ЗБОГ ОТПАДА У ДВОРУ НА УНИ..СПАКОВАЛА И ТИ КОФЕРЕ ЈОС КОЈИ МИЛИОН И БЈЕЗАНИЈА
Милан
лукац је убио давида
Пирален
Садака ентитy
Игипоп
Браво!!!
Реалитиц
Бас унапредјујете односе са Краљевином Сведском. Маму Вам ..б.м црвену.
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.