Горан Сарић тражи одштету од БиХ

Правобранилаштво БиХ сматра да је захтјев неоснован.

Апелационо вијеће Суда БиХ потврдило је крајем прошле године првостепену одлуку тог суда којом је Сарић ослобађен оптужбе за ратни злочин у Сребреници у јулу 1995. године, однсно да је издао упутства и вршио контролу над замјеником Љубомиром Боровчанином, који је у Хашком трибуналу осуђен на 17 година затвора за злочине у Сребреници.

На рочишту на којем је расправљано о тужбеном захтјеву речено је да је Сарић под мјерама забране провео више од четири и по године, те да је одређени период био у кућном притвору, преноси Бирн.

Олег Грубач, вјештак медицинске струке, изјавио је да су мјере забране, поготово кућни притвор, утицале на Сарићево психичко стање у виду поремећаја прилагођавања и благе депресије, као и да је на интензитет стреса утицала дужина кривичног поступка.

Сарићев заступник Загорка Ступар навела је да он одустаје од дијела тужбе који се односи на накнаду материјалне штете и поставила захтјев да му буде исплаћен износ од 30.000 КМ са затезном каматом, као и да му БиХ надокнади трошкове поступка.

"Овај износ се тражи на име накнаде нематеријалне штете и претрпљене душевне боли настале због повреде права на слободу", нагласила је Ступарева.

Међу материјалним доказима које је она предочила у судници, осим налаза и мишљења вјештака, налазе се првостепена и правоснажна пресуда којом је Сарић ослобођен, те рјешења Суда БиХ о одређивању и продужењу мјера забране.

Раније је у тужбеном захтјеву Сарић тражио да му буде исплаћено 43.000 КМ, а у судници је појашњено да је одустао од дијела који се тиче материјалне штете, односно трошкова насталих усљед путовања из Бијељине у Сарајево и назад, због чега су његови заступници одустали и од налаза вјештака економске струке.

Нађа Хозић, помоћник правобраниоца БиХ, рекла је да нема утемељења за одговорност БиХ због вођења кривичног поступка и мјера забране пошто то нису правни основи за накнаду штете, те је приговорила на налаз и мишљење вјештака Грубача.

"Вјештак је утврдио посљедице које су евентуално настале због вођења кривичног поступка, али није процијенио страх, нити се изјаснио о њему, нити физичке и душевне боли, као ни умањење животне способности. Готово да нису спроведени никакви докази који се односе на повреду угледа части и личности", рекла је Хозићева и затражила да захтјев буде одбијен као неоснован.

Прије ове пресуде, Сарића је у новембру 2014. Апелационо вијеће Суда БиХ ослободило оптужби за злочине почињене 1992. у сарајевском насељу Нахорево, односно да је, као начелник Станице јавне безбједности Центар, надзирао и учествовао у раздвајању мушкараца који су били затворени у Психијатријској болници Јагомир у Сарајеву.

Одлуку по Сарићевом тужбеном захтјеву Суд ће донијети накнадно.

(Срна)