Најновије
23:13 Пуцњава у Будви: Убијена једна особа, трага се за двије 22:40 Одређен притвор брату бившег премијера Мађарске 22:38 Партизан се дуго мучио, па савладао Басконију у Арени 22:02 Французи покушали да сруше тендер за ауто-пут Рача-Бијељина 21:48 Гориво у БиХ скупље него у Словенији и Хрватској 21:07 Откривено: Опасни отпад у Варешу одлаган близу кућа 21:01 МУП се огласио о хапшењу бившег министра Басте 20:52 Фестивал српских пјесама и игара у Источној Илиџи 20:35 Када страначки шеф преузме улогу: Додик заробио институције Републике Српске 19:55 Разбијена криминална група: Дрога са Пала преко Сарајева ишла ка Зеници

Дани у кафани код Саве Комуњаре

Не одступам од здравог живота

Република Српска
Дани у кафани код Саве Комуњаре
Још мало, па ћу прославити велики јубилеј, тридесет година у угоститељству. Толико је прошло од првог дана, када сам отворио ову своју малу кафаницу „Код Саве комуњаре“, прича Саво Лазић (69), сеоски шерет, весељак, незаобилазни домаћин код кога ће сваки путник намјерник који дође у било које доба дана или ноћи у семберско село Батковић , обавезно навратити. Јер, уколико не поразговараш са Савом, ниси требао ни долазити у ово село, каже Саво Комуњара, истичући, с поносом, да су његови принципи и идеали издржали тест времена.

„ Свима је лијепо код мене. Долазе људи из разних крајева и снимају све што виде у мојој кафани, од Титове фотографије, па до других детаља. Долазе ми људи из Тузле, Приједора, Бањалуке, Сарајева, Мостара. Кажу да се најсретније осјећају код мене. Пензију сам дочекао као кувар у просвјети, у ђачкој кухињи. Иначе, пекар сам по професији. То ме некако и опредијелило за угоститељство“.

Саво каже да је кренуо са припремањем кафе, па након тога услугу проширио на роштиљ. Његови специјалитети су дарови природе, риба, пужеви и гљиве. Само то се налази на менију Савине кафанице.

„ Долазе доктори из Шапца да конзумирају код мене пужеве. Рибе увијек има. За пола сата припремим оно што моји гости пожеле да поједу. Имам пчелињак, тако да често припремим уштипке са природним медом. Брашно купујем у Прибоју, из воденице. Залажем се за здрав живот и од тога не одступам. Доста је и кад врећу брашна данас зарадиш у кафани. Имаћеш хљеба за петнаест дана. Нико неће бити гладан. Људи данас кукају, а некада није било ни хљеба довољно. Може се добро живјети са мало рада, само, треба бити задовољан са оно мало што имаш“, прича Саво Лазић Комуњара, истичући да се само треба покренути и не чекати да ти неко други нешто пружи као милостињу.

Саво Комуњара каже да га је ових дана посјетио и пријатељ из Зенице који га је подсјетио да су у Зеници некада радиле три високе пећи.

„Сада су угасили двије пећи, остала само једна. Некада се руда возила обичним колицима, а сада ни шлепери не помажу да се послује позитивно. Било је некада пуно више елана и воље, било радних акција, честитих људи“, сјећа се, с носталгијом, Саво Лазић Комуњара.

Извор: десавањаубијељини.цом

Коментари (6)

куку нама са нама

Да си се ти Расо родио у то доба,можда би од тебе цовјек испао..оваки ниста...млатигуз о српству који ниста не ради..ЕВО ТРИДЕСЕТ ГОДИНА СРБУЈУ СРПСКЕ ФАЦЕ,ПА ГДЈЕ СМО..И ЗАТО ЈЕ МИЛОРАД У ПРАВУ СА ОНОМ СВОЈОМ...АЈ НЕ СЕРИ

Расо

Радо Србин евоцира успомене на комуњаре,докле бре и засто?

Семберка

Зато што је вриједило живјети. Распитај се. Саво живио

Семберка

Зато што је вриједило живјети. Распитај се. Саво живио

240890

Познато ми то село Батковић.Не знам од куда.

ре

Зато што би сваки поштен човјек који је тада живио се врло радо вратио у тај период.

Величина текста