На њивама пуне руке посла, а радника све мање
На њивама и у воћњацима пуне руке посла, а сезонских радника све мање. Пољопривредници не могу да нађу довољно надничара, иако су повећали дневнице. Исти проблем мучи и угоститеље, као и грађевинце.
Република Српска
Стара народна "нема хљеба без мотике", сада важи само за оне који су прешли шесту деценију. Такви су на њивама, док они у пуној снази одлазе у земље Европске уније. У Подрињу и на Мајевици воћари с муком проналазе бераче иако је дневница од 40-50 марака.
- Свешће се на то, да домаћинство производи само за себе, и да то што сами произведу сами и оберу. Значи ко има своју породицу, за себе ће усијати и обрати. И, то је то - рекао је Добрисав Благојевић из Братунца.
Сезонски послови су драгоцијени за незапослене који не могу наћи посао у струци.
- По струци сам обућар, али немам посао. Овако зарађујем и није ми тешко - истакла је Вајица Симић.
И произвођачи дувана и повртари трагају за сезонским радницима који су траженији од жиранта. Осим дневнице, обезбјеђују им превоз, два оброка, кафу, пиће.
- Нема више ко да ради и нема више с ким да се ради - истакао је Раде Јовичевић, потпредсједник Удружења повртара Републике Српске.
Ријетки су они који немају проблема да обезбиједе помоћ у сезонским пословима.
Недостатак сезонаца проблем је и у Херцеговини.
- За сада се успјевамо изборити са радном снагом, али то је свакодневни проблем, који прераста у регионални проблем - навео је Драгиша Башић, руководилац воћарске производње Попово поље.
Омладинска задруга некада је годишње ангажовала и до 1хиљаду радника за сезонске, привремене и повремене послове - сада три пута мање.
Грађевинска предузећа подигла су цијену сатнице за 20 одсто , али тешко је доћи до паркетара, молера и керамичара, који лако налазе ангажман у иностранству.
- Старосна структура радника се повећала. Већи број радника је у зрелим годинама који остају овдје, већ су формирали породице, па им се не иде да буду подстанари у Њемачкој - сматра Милован Лукић, директор грађевинске фирме.
У бијељинској филијали Завода за запошљавање кажу да послодавци највише траже раднике који би обављали послове конобара и кувара, без обзира на квалификацију. Током сезоне рукаве засучу углавном старији који немају услове за пензију, а послодавци их не желе - проблем је што за коју годину неће моћи да раде. Кажу - ко хоће да ради посла увијек има, па је боље радити и за мање новца, него сједити код куће и жалити се на беспарицу.
РТРС
- Свешће се на то, да домаћинство производи само за себе, и да то што сами произведу сами и оберу. Значи ко има своју породицу, за себе ће усијати и обрати. И, то је то - рекао је Добрисав Благојевић из Братунца.
Сезонски послови су драгоцијени за незапослене који не могу наћи посао у струци.
- По струци сам обућар, али немам посао. Овако зарађујем и није ми тешко - истакла је Вајица Симић.
И произвођачи дувана и повртари трагају за сезонским радницима који су траженији од жиранта. Осим дневнице, обезбјеђују им превоз, два оброка, кафу, пиће.
- Нема више ко да ради и нема више с ким да се ради - истакао је Раде Јовичевић, потпредсједник Удружења повртара Републике Српске.
Ријетки су они који немају проблема да обезбиједе помоћ у сезонским пословима.
Недостатак сезонаца проблем је и у Херцеговини.
- За сада се успјевамо изборити са радном снагом, али то је свакодневни проблем, који прераста у регионални проблем - навео је Драгиша Башић, руководилац воћарске производње Попово поље.
Омладинска задруга некада је годишње ангажовала и до 1хиљаду радника за сезонске, привремене и повремене послове - сада три пута мање.
Грађевинска предузећа подигла су цијену сатнице за 20 одсто , али тешко је доћи до паркетара, молера и керамичара, који лако налазе ангажман у иностранству.
- Старосна структура радника се повећала. Већи број радника је у зрелим годинама који остају овдје, већ су формирали породице, па им се не иде да буду подстанари у Њемачкој - сматра Милован Лукић, директор грађевинске фирме.
У бијељинској филијали Завода за запошљавање кажу да послодавци највише траже раднике који би обављали послове конобара и кувара, без обзира на квалификацију. Током сезоне рукаве засучу углавном старији који немају услове за пензију, а послодавци их не желе - проблем је што за коју годину неће моћи да раде. Кажу - ко хоће да ради посла увијек има, па је боље радити и за мање новца, него сједити код куће и жалити се на беспарицу.
РТРС
Повезане вијести
Тендер МУП РС за радаре додијељен коме је и намијењен
Република Српска
4
Однос Београда и Бањалуке мора бити институционалан, а не да зависи од појединаца
4
Породично имање под хипотеком за туђи кредит од 800.000 КМ
8
Отегли се радови на мосту на путу Бијељина - Брчко, возачи огорчени
6
Стопирана продаја "Нове Љубије" тешка 153 милиона КМ
12
Ланчани судар код Тропика у Бањалуци, настале гужве
0
Коментари (21)
Сврни наврни
Послови шумом, незапослени друмом. Може и обрнуто, послови друмом, незапослени шумом. Као и све друго у овом траљавом шугавом ентитету, који би држава да је.
геронимо
прошла су времена израбљивања и робовласничког односа према људима, готово је, У великим трговачким центрима радници се требају удружити и тражити повећање плата, запријетити штрајком и отказом, доста је више, боље је џаба сједити него џаба радити
Јоја
нека ти цаца бере ...
Боље
гладан лезати него радити за ове који су избацили гу..це и стомакове! Нема висе будала да дзаба раде А нестаце и пензионера који су тренутно главна радна снага. Морате прогласити крај робовласниства!
Директ
Ево је, љепотица! хттпс://м.купујемпродајем.цом/Пољопривреда/Пољопривредни-алати-и-опрема/Сакупљац-сљива-43796778-оглас.хтм#старт
Директ
Полуаутоматска масина за купљење сљива. Коста неколико стотина КМ, домаца радиност. Скрацује вријеме купљења сљива са тла. Оно сто људском фактору треба дан, тој масини, уз људску асистенцију (гурање) треба сат времена, као да гурас мало јаца дјеција колица. Стеди вријеме, стеди новац, стеди радну снагу, траје дуго и брзо се исплати улог и за руковање истом није потребно никакво специјално знање. Једини проблем је сто јако мало људи зна да постоји таква масина, а камоли да се мозе купити "пред носом", посто људи који раде те масине, имају посла и без рекламе, осим бесплатне рекламе од уста до уста. Информације су злата вриједне. Треба само знати укуцати масина за...и за свега неколико минута Гоогле-а, надјес оно сто си тразио. Постоји тона тих полуаутоматских масина за рад у пољопривреди, које су од свега пар стотина КМ па надаље, само наса свијест је цудо, посто нисмо изгледа јос се одмакли од традиционалног нацина рада у пољопривреди. Само трактор подсјеца да се неки помак десио и ту се и стало, како то код нас обицно и бива у свему, па и у пољопривреди.
ерника
Плата од 1000 марака је као некад плата од 400 марака. Ко је схватио-схватио. Знаци данас је и дневница на њиви од 40КМ смијесна. Стандард је такав да без 1500-1800КМ свака цетвороцлана породица треба да се исели. Све друго је испод презивљавања.
наравно
Ко це да вам ради на њиви данас 10 сати за 50КМ...сатница испаде 2.5 еура... па на западу је минимално 8-10еура за цисцење куце и слицно...нека и треба доста сте дуго третирали раднике као робове...просло је вријеме, ако ти нецес имам 100 таквих који цекају...мрс робовласници...
Доста роболасништва
Под хитно промијенити закон о раду који је донијет док је Бисерка била предсједник владе. Радници су претворени у робове. Избацити одредбу из закона гдје обавезна нагодба између послодавца и радника прије суда. Али неће то урадити ни влада Радована нејаког
рукир
Сто би људи радили за исту дневницу као прије 10-15 година, када данас та дневница нема никакву вриједност?! Све је у зивоту колико пара толико музике, па тако и рад на њиви.
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.