Ово је коцкарско-силеџијска логика?!

Академик и професор на Свеучилишту у Мостару Славо Кукић мишљења је да је могућност разумног договора у Предсједништву БиХ о достављању првог Годишњег националног плана (АНП) у Брисел и именовању мандатара за нови сазив Савјета министара БиХ мало вјероватна.
 
Сукоб два концепта 

"Јер, овдје се не ради о компромису којим ће сви бити подједнако и задовољни и незадовољни. Напротив, у питању је сукоб два концепата, при чему један инсистира на поштивању правног поретка, а други на договорима који би правни поредак потпуно игнорисали – и који почива на логици како историја почима с нама", објашњава Кукић у разговору за Вијести.ба.  

Након што је Предсједништво БиХ по други пут отказало ванредну сједницу на чијем је дневном реду било именовање мандатара, Кукић наглашава како су "и једни и други толико чврсти у својим ставовима да је за њих и најситније одступање проблем јер може бити основа за њихово доживљавање невјеродостојнима и може бити разлог за нагло им копнење утјецаја у бирачком тијелу". 

"Има ли се све то у виду, с натезањем којем свакодневно свједочимо мораћемо живјети још неко вријеме, не искључујем да с њим дочекамо чак и нове парламентарне изборе", наводи професор Кукић.

Коцкарско-силеџијска логика

Осврнуо се и на чињеницу да је српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик прво упућивао, а потом повлачио захтјеве за одржавањем ванредних сједница, знајући да његове колеге Жељко Комшић и Шефик Џаферовић неће подржати кандидата Зорана Тегелтију, све док он не подржи АНП.

"У питању је класична коцкарско-силеџијска логика. У Републици Српској она је Додику у два наврата била савезник – први пут у јануару 1998. године када, са само два посланика у НСРС  постаје предсједник Владе РС.  И други пут у фебруару 2006. године када, и опет с танком парламентарном базом, долази на чело Владе РС. И један и други пут, међутим, то је било могуће захваљујући подршци коју је имао у свјетским центрима моћи", подсјећа Кукић.

Но, сада је прича другачија.

"Додик је посвађан са цијелим свијетом и своју снагу црпе искључиво у подршци Београда и Москве. Истовремено, међутим, отпор у Сарајеву је пуно озбиљнији од онога којег је имао у Бањој Луци. Он то, како ствари стоје, још увијек не схваћа и логиком мишића, пријетњама свим и свачим, па и најавама дисолуције, покушава заплашити Комшића и Џаферовића, али и све остале на простору Федерације", наводи он.

Како каже, што вријеме више пролази, свима је све јасније да се ради о пуцњевима из празне пушке.

"Јер, прича је радикално другачија од оне с почетка деведесетих. Застрашивање више не пролази, а знатно другачији су и односи моћи. Истрајавање, хоћу рећи, на тој логици Додику може бити испостављено само као цех којег ће сам плаћати – а то ће се, готово сам сигуран, пррије или касније и догодити. У коначници, он ће изгубити и власт и моћ, и бити ће нека врста глиненог голуба, под третманом правне државе због свега што је претходних двадесетак година чинио а за што се свугдје у свијету завршава на истом мјесту. У затвору", категоричан је Кукић.

Додиков пут у властиту пропаст

Након што је друга ванредна сједница отказана, Додик је најавио низ могућих потеза, попут повлачења сагласности на споразуме о ОС БиХ и индиректним порезима, те преиспитивање надлежности које су са ентитета пренесене на државу БиХ.

Професор Кукић сматра да је и то пуцањ из празне пушке.

"Јер, прича да ће од Народне скупштине РС затражити ускраћиване сагласности о преносу неких надлежности с нивоа ентитета на ниво државе, позивајући се, успут, на Дејтонски устав и изворне надлежности државе, не пије воде. Зашто? Зато што је пренос надлежности с ентитета на државу предвиђен као могућност и у Дејтонском споразуму. Истина, постоји могућност и повратна тих надлежности на ентитете, уз додатак дакако да је то могуће уз строго поштовану процедуру – да зелено свијетло за то даде, прво, државни парламент, а након њега и парламенти ентитета РС и ФБиХ", појашњава он.

Све остало, додаје, унилатералне су акције које представљају удар на уставни поредак.

"И то Милорад Додик врло добро зна. Не кажем, додуше, да се на ту врсту акција он не може одлучити и уз свијест које посљедице оне за њега и за РС могу изазвати. Али, то је већ друго питање – и један од разлога да се размисли и о питању је ли човјек при пуној памети. И није ли му, можда већ сада, потребан озбиљнији медицински третман", Кукићева је порука.

На питање шта у БиХ очекује након 5. септембра, када истиче рок предвиђен споразумом о формирању власти који су потписала три лидера највећих парламентарних странака у БиХ, он наглашава како не вјерује да ће се догодити баш ишта.

"Додик пријети 5. септембром како би, евентуално, своје политичке опоненте у Федерацији присилио на повлачење. Не догоди ли се, пак, то, а неће, 6. септембра ће он, јер зна да је пут у унилатералне акције пут у властиту пропаст, причати потпуно другу причу од оне коју прича данас", мишљења је Кукић.

Блокада до 2022. године

Рјешење за окончање агоније на бх. политичкој сцени не види у преслагивању парламентарне већине.

"Јер, она је, по садашњем стању ствари, немогућа. Наиме, да би кандидат за мандатара Савјета министара добио подрчку парламента, није му довољна само проста парламентарна већина него уз њу мора имати и ентитетску већину у Представничком дому државнога парламента. А ње, што се кандидата изван СНСД-а и његове коалиције из РС, у овом моменту нема. Претпоставимо, потом, да се она, којекаквим политичким трговинама, ипак обезбиједи. У том случају је могуће формирати Савјет министара, али би државни парламент био блокиран све до нових избора 2022. године. И земља би даље заостајала – за својим окружењем, на путу евроатлантског интеграцијског процеса, демографски би се још интензивније празнила, да не набрајам", наводи Кукић.

Додаје да рјешење, другим ријечима, може бити само у измјенама Изборног закона којима се омогућује институт ванредних избора.

"Јер, по постојећем рјешењу, они који остваре неку парламентарну већину, о томе што чине морају пазити само док се не конституише власт. Након тога су заштићени као поларни медвједи. Институт ванредних избора, међутим, знаачи крај такве сигурности, па и обавезу да се пази како се влада. Јер, сваки нови избори могу резултирати радикално другачијим резултатима и губљењем позиција власти и моћи које се у рукама држало", закључује професор Кукић у разговору за портал Вијести.

(Вијести.ба)