Исток ЕУ за проширење, запад ставља регион "на чекање"

Док се земље западног дијела ЕУ све опрезније изјашњавају о могућем ширењу ЕУ, земље на истоку, посебно земље Вишеградске групе, залажу се за што брже примање земаља западног Балкана у европски блок.
 
Линије разилажења између Чешке, Пољске, Мађарске и Словачке с једне и Њемачке, Француске и Холандије са друге стране највише се огледају у томе што запад жели да земље приступнице прво демонстрирају приврженост владавини права, док исток мисли да ће се владавина права најлакше успоставити ако се процес проширења што прије настави.

На самиту Вишеградске групе са земљама западног Балкана одржаном у четвртак у Прагу поручено је да је потребно што прије почети преговоре са Сјеверном Македонијом и Албанијом, убрзати интеграције Србије и Црне Горе, те подржати реформске кораке БиХ и Косова.

"Проширење ЕУ је најефикаснији алат за подршку стабилности, безбједности, демократији и просперитету западног Балкана", истакли су представници Вишеградске групе, којој тренутно предсједава Андреј Бабис, чешки премијер.

Тања Топић, аналитичарка из Бањалуке, за "Независне" је рекла да бивше социјалистичке земље имају више сензибилитета и разумијевања за земље западног Балкана због сличног насљеђа и вриједности које су дијелили током социјализма, али да западну Европу брине мањак владавине права у овим земљама.

"За разлику од западне Европе, која се након пријема неких од бивших социјалистичких земаља суочила на други начин с вриједностима у овим земљама, земље источне Европе боље разумију изазове с којима се ми суочавамо. Ту мислим на дефиците како демократске, политичке, економске и културолошке. Владавина права је посебна област у којој су те разлике дошле до изражаја. Стајалиште западне Европе је да су земље Балкана проблем, а они не желе додатне проблеме", сматра Топићева.

И на овом састанку Вишеградске групе појавио се сличан проблем који је присутан већ неко вријеме, а који се такође видио у Словенији током бледског форума са земљама западног Балкана. Наиме, у центру дебата и у Бледу и сада у Прагу су односи Србије с Приштином, те почетак преговора са Сјеверном Македонијом и Албанијом, док се о БиХ не говори довољно.

Игор Црнадак, министар спољних послова БиХ, "Независним" је након бледског форума рекао да је очигледна маргинализација БиХ на међународним скуповима и да је главни кривац за то неформирање власти у БиХ.

"Мислим да ће се таква нека врста запостављања БиХ наставити све док власти не буду формиране и док не почне да се ради. А то ћемо морати сами да урадимо, прошла су времена када су се странци на оперативном нивоу бавили нама, договарали и наметали законе и ко ће бити власт", рекао нам је тада Црнадак.

Неколико амбасадора је "Независним" рекло да се суочавају с проблемима када високе делегације из њихових земаља шаљу депеше о томе да ли је добар тренутак да се посјети БиХ. Један амбасадор, чији је министар спољних послова недавно боравио у региону, каже да због неформирања власти није могао да препоручи долазак министра у БиХ.

"То све има веома лоше посљедице по БиХ. Један инвеститор из наше земље је био заинтересован за инвестирање у БиХ, али се на крају ипак одлучио да погон буде отворен у Србији. То ће оставити далекосежне посљедице по БиХ јер, нажалост, инвеститори почињу да доживљавају БиХ као мјесто које није стабилно за бизнис", каже овај амбасадор. подсјећања ради, у Србији је само у 2018. било више од четири милијарде евра страних инвестиција, док је у БиХ регистровано тек око 400 милиона евра, односно десет пута мање.

(Независне новине)