Шта СНСД губи на локалу без ДНС-а?

Под условом да се понове резултати локалних избора 2016. године, а да ДНС промијени страну савез ДНС-СДС-ПДП освојио би чак 40 начелничких мјеста и шест градоначелничких!

Ово је у најкраћем сиже свеобухватне анализе Инсајдера на тему како би изгледала локална власт у Српској 2016. године да је ДНС, којим случајем, био ван, како предсједник СНСД Милорад Додик воли рећи, најдуговјечније коалиције на Балкану.

Кренимо редом...

По добијању коначних резултата локалних избора 2016. године кандидат коалиције окупљене око Савеза независних социјалдемократа је побиједио у 43 јединице локалне самоуправе, од чега  кандидат СНСД у 36, ДНС у пет, и СП у двије. 

Анализирајући резултате локалних избора 2016. године, занимало нас је какав би био исход избора да је, којим случајем, Демократски народни савез био на другој страни, односно кад би у свим општинама и градовима у Српској подржао кандидата који је супростављен СНСД-у. У највећем броју случајева то је кандидат Савеза за промјене (СДС, ПДП, НДП), али и кандидати Радикала у Фочи и Рудом.




Оно што прво запада за око је да без гласача Демократског народног савеза градоначелници Бањалуке, Требиња и Градишке не би били кандидати СНСД. Ако томе придодамо Приједор (ДНС) и Бијељину (СДС), видимо да би кандидат СНСД побиједио само у Зворнику и Добоју, гдје је комплетан одбор СДС прешао у СНСД.

Занимљива је ситуација и у шест јединица локалне самоуправе у приједорској регији, (Приједор, Нови Град, Козарска Дубица, Крупа на Уни, Оштра Лука, Костајница) гдје би кандидати супростављени кандидатима СНСД, а појачани за гласове ДНС, били апсолутни побједници у свих пет општина и граду Приједору. 

У бањалучкој регији кандидат коалиције окупљене око СНСД би без гласова ДНС-а побиједио само у Рибнику, Источном Дрвару и Купресу, док би у других 9 општина, гдје су и Мркоњић Град, Челинац и Шипово, побиједио кандидат кога би предложио ДНС, СДС или ПДП.




У шестој изборној јединици, кандидат коалиције око СНСД би побиједио само у Пелагићеву, док би у друге четири општине и граду Бијељина побиједио кандидат којег би подржао ДНС.  Уколико изузмемо Сребреницу гдје је заједнички српски кандидат, социјалдемократски кандидат за начелника би побиједио у Зворнику и Власеници. Слична ситуација је и у романијској регији гдје би кандидат СНСД побиједио само у Источном Новом Сарајеву, а у Херцеговини само у Калиновику и Новом Горажду.

Уколико подвучемо црту, кад би се хипотетички гласови Демократског народног савеза одузели од коалиције окупљене око СНСД и прелили кандидатима Савеза за промјене, СНСД би сада имао свега 16 начелника и 2 градоначелника, док би странке окупљене око СДС и ПДП са ДНС-ом имале чак 40 начелника и 6 градоначелника!

Ове бројке су неумољиве, а изузетно је важно напоменути да је Демократски народни савез у односну на локалне изборе 2016. године остварио чак за 40000 гласова бољи резултат, односно скочио са 60000 гласова, на скоро 100000 гласова, као и да је ПДП 2018. године значајно побољшао резултат у односу на изборе 2016. године, што би довело до још убједљивије побједе евентуалне коалиције ДНС-СДС-ПДП. 

Политички аналитичари оцјењују да када се све набројано узме у обзир не чуди што се Марко Павић, лидер ДНС, сматра једним од најмудријих политичара на српској политичкој сцени, јер је, иако је изложен незапамћеним ударима протеклих 12 мјесеци успио да сачува јединство странке и доведе је у ситуацију да се за њену наклоност, као кључног партнера, ових дана жестоко боре најјача партија у Српској СНСД и двије најјаче партије опозиције СДС и ПДП.

С обзиром на то да СНСД након прошлогодишњих избора није испоштовао, прије избора договорени, коалициони споразум са ДНС и вршио жестоке ударе на ДНС гдје год је стигао, политички аналитичари процјењују да је ДНС ближи да у будућности буде коалициони партнер СДС и ПДП, за које предвиђају да би могли бити и много издашнији у понудама него СНСД. 

Али, сачекајмо, на коју страну ће ДНС окренути сазнаћемо врло брзо...

(инсајдер.ин)