Невенка гаји срне: Стару мазим, млада је лопов

Све је почело прије десетак година када је Невенка од кћерке добила прво лане. Срна коју је отхранила прескакала је преко ограде, одлазила и долазила, али се разболила и угинула.

Већ сљедеће године Невенка је добила малу срну, којој је пошто јој је била мила, дала име Милана.

"Била је у зоби па су керови напали, велике су поскочиле, а она се упетљала. Братић је загаламио на псе, растјерао их и ухватио њу. Да њега није било, што кажу ловци они сведно не би ње имали", испричала је Невенка Бијелић екипи агенције "Анадолија".

У њеном дворишту посебан дио ограђен је за срне, а четворогодишњег јелена Невенка држи затвореног, јер због његове нарави страхује да би је могао повриједити иако га је отхранила.

Милану, најстарију срну, Невенка сваке године пушта у шуму, а у протеклим годинама ова срна на свијет је доносила по двоје или троје младих.

"Имам и њену кћерку, прошле године се окотила, ја њу зовем Бекуша, лакше ми је тако, а једну сам пустила од прошле године и нема је, неће доћи вјероватно. Она је негдје забасала", каже Невенка забринута, јер је та срна навикнута на псе због чега се боји да у случају напада паса неће на вријеме почети бјежати.

Испричала је да је често посјећују људи који су чули за њен необичан хоби, а најчешће доводе дјецу како би их фотографисали са срнама. Животиње на посјетиоце реагују различито па док некима трче да би провјериле шта имају у рукама, од других бјеже.

"Мени није тешко, што оно кажу - уживам у томе, мени је лако за њих. Шта ћу дођем тамо наспем њима жита, прекрупе, одем траве наберем, листа, дам им и гледам у њих шта раде, играју се", прича Невенка и додаје да са срнама нема никавих тешкоћа.

Ове животиње не једу много, према Невенкиним ријечима воле све, а посебно лишће. Осим жита и лишћа радо једу и хљеб, краставце и паприке.

"Стару ја могу мазити колико хоћеш, онда кад се лиња дође прислони се уз мене да ју чешем, да спада длака, а млада је већи лопов него стара што се не да. Одем, а она овдје буде и доћи ће до мене и око мене кмечи, а не да се дохватити. Воли ме, али се не да, нисам је научила да се мази, да сам ју стално мазила можда би и она била мазна, ову сам мазила, шта ћу", каже Невенка.

Осим што храни срне које буду код ње, током зиме Невенка у шуму редовно носи и храну за друге животиње, јер зна да им је тада тешко пронаћи храну.

Иначе Невенка воли све животиње, а код куће узгаја и овце, кокоши, патке...

"Волим, животиње сам волила од малена, шта ћемо ми на селу друго вољети него животиње, а сад ово да не говорим, то је превршило сваке мјере за мене", каже она.

О срнама је у протеклим годинама много научила, а понекад затражи и помоћ ветеринара или савјет ловаца. Сви су углавном одушевљени њеним хобијем, али има и оних који срне сматрају штеточинама, јер су чули да понекад уништавају усјеве. Невенки штету никада нису нанијеле, а старици ведрог духа за срне ништа није тешко урадити.

"То је неописано, ко није држао не зна. Њој је осма година, а не могу себи вјеровати да тако може бити драго, да се може толико вољети животиња, и да оно воли тебе. Она мене воли исто као и ја њу", додала је Невенка Бијелић.

(Анадолија)