"ПДП 1999" је добојска прича, подржана режимом"

Како у анализи наводи еТрафика, у посљедњих пет година само из Социјалистичке партије нису настале нове странке (што раније није био случај), а рекордер је свакако СДС, највећа опозициона странка, из које је настала Уједињена Српска Ненада Стевандића, Успјешна Српска Златка Максимовића, али и посланички клуб у прошлом мандату, СДС-К. Њено име било је садржано у Првој СДС, а са њима се идентификовали и Ствараоци РС.

У анализи се подсјећа да се крајем прошле године „поцијепао“ и владајући ДНС, након што су из њега избачени предсједник републичког парламента Недељко Чубриловић и још троје новоизабраних народних посланика, који су убрзо потом основали Демос и додаје да је чак и највећа странка у РС имала једно, додуше локално, цијепање, када је дио одборника из Прњавора кратко дјеловао у клубу названом „СНСД плус“.

Заједничко свима било је прозивање бивших странака да су се удаљиле од изворних идеја и програма, док су са друге стране употребљаване класификације о издаји, “папцима” те личним интересима, наводи еТрафика.

Међутим, треба истаћи да су све поменуте странке завршиле у неком облику у"загрљају" са Савезом независних социјалдемократа Милорада Додика.

Саговорници еТрафике истичу да ће нова партија ипак бити локална прича, која ПДП-у истинску штету може нанијети само у Добоју и Станарима или евентуално у још некој локалној заједници, али се неће рефлектовати на ниво Републике Српске.
Незадовољство Ђорђевића и Глигорића, бивших предсједника добојског ПДП-а, настало је након Бореновићеве одлуке да откажу подршку скупштинској већини у овом граду, чији је дио СНСД.



Међутим, треба имати у виду, како се наводи у анализи, да је данас на челу СНСД-а у Добоју бивши градоначелник Обрен Петровић, који је водио локални СДС, од убиства Бранислава Гарића 2009, а Ђорђевић и Глигорић са њим одлично су сарађивали.

Овај двојац очито сматра да Петровићева промјена страначког дреса није довољан разлог да се досадашња сарадња прекида.

Међутим, са врхом странке се сложио једини одборник ПДП-а у добојској скупштини, Слободан Васиљевић, који је кренуо дјеловати опозиционо. Ово се није свидјело Ђорђевићу и Глигорићу, који су Васиљевића искључили из странке, због чега је реаговао и сам Бореновић, распустивши одбор у Добоју те именовавши Васиљевића за повјереника...

Новинар Саша Бижић у разговору за еТрафику истиче да мотив за оснивање ове партије треба тражити управо у догађајима у Добоју те додаје да не очекује како ће ПДП 1999 створити веће проблеме Партији демократског прогреса.

“Не сумњам да ће они имати наглашен медијски простор за промоцију, непропорционалан њиховом значају, али, уколико ‘догурају’ до првих наредних избора, максималан домет може да им буде као у случају сличних верзија СДС-а, при чему мислим на Прву СДС и ‘Успјешну Српску’ и њихове резултате, мање од један одсто на нивоу РС. За Бореновићев и Иванићев ПДП, ако претпоставимо да желе да задрже јасан опозициони однос према актуелној власти у Српској, знатно већи изазов биће они кадрови – а њихов број није занемарљив – који резонују слично као и Синиша Ђорђевић, али немају намјеру да напуштају партију, већ ће изнутра покушавати да наметну улазак у аранжмане са СНСД-ом као званичну политику странке”, истиче Бижић.

Што се тиче Синише Ђорђевића и Тихомира Глигорића, додаје Бижић, чини се да је ријеч о специфичном случају, јер политичка правила из осталих дијелова РС, напросто, не важе у Добоју.



Синиша Ђорђевић био је један од важних људи Младена Иванића, чији је и био савјетник у вријеме када је он био премијер Републике Српске.

Добро обавијештени извори из тог града тврде да су то ипак "Обренови људи, чији "статисти" су углавном синоћ били на оснивачкој скупштини ПДП 1999.

Уз Ђорђевића, је и Тихомир Глигорић, некадашњи социјалиста, затим Додиков посланик, министар и директор, да би након смјене и жестоких критика на рачун Милорада Додика завршио у ПДП.



Глигорић није штедио ни Обрена Петровића, када је он у вријеме поплава, али и приступању Добоја турској заједници градова био изложен великим критикама, управо ових са којима Петровић данас заједно наступа.

Када је добојска градска скупштина донијела одлуку о приступању града “Заједници општина турског свијета”, Тихомир Глигорић је био један од политичара који се јавно успротивио овој одлуци и  у тексту на свом блогу изнио десет разлога због којих би тадашњи градоначелник Добоја требао поднијети оставку :

Зато што га нигдје није било у вријеме поплава, а најмање тамо гдје је морао бити.

Зато што се коначно појавио само да би својим јаранима намакао позамашне исплате за наводне послове изградње насипа, одвожење смећа итд.

Зато што се у периоду његове неприкосновене владавине у Добоју угасише скоро све фирме.

Зато што свој посао ради само пред изборе (асфалтира, уређује…)

Зато што је срамним поступањем у вези са спомен собом увриједио породице погинулих и сву борачку популацију.

Зато што сматра да је град његово приватно власништво и да може сам доносити све одлуке (па и ону о припајању турском свијету).

Зато што је препотентно убијеђен да му нико ништа не може, а понајмање народ који га наводно бира.

Зато што је спреман на све, од куповине папака до продаје магле свима и свакоме.

Зато што је од Добоја направио град без наде, огрезао у лоповлук и корупцију о којој се отворено прича.

Зато што очигледно не разумије да се ствари морају мијењати и да га је доста! 

Ипак вријеме ће показати да ли ће новоснована странка бити само кратког, локалног значаја или ће, у што је тешко вјеровати, постати, како су најавили, кохезиони фактор у политичком животу како би били "повезница" власти и опозиције у Републици Српској.

Оно што је очито, режимски медији су дали велики значај оснивању ове странке. па чак и са директним укључењима из Добоја у програм ЈС РТРС у вријеме трајања оснивачке скупштине. Зато није тешко закључити ко стоји иза ове нове добојске епизоде.

(БН)