Домаћи политичари: Грађанима треба више поштовања

На данашњи дан 1948. године донесена је Универзална декларација о људским правима, која сваком људском бићу гарантују људска права и слободе.

Колико се ова декларација поштује у Босни и Херцеговини можемо видјети из разних извјештаја и резултата истраживања која се годинама спроводе у овој земљи. Борци за људска парава упозоравају да су поједине категорије на ивици егзистенције, а положај БиХ на свјетским листама додатно је погоршала мигрантска криза.

Невладин сектор је већ годинама јасан – у БиХ је, између осталог, на дјелу дискриминација мањина, пријетње новинарима, политичке опструкције судства, неисплаћене одштете, кршење права дјеце, пензионера, као и многих других.

Активисти годинама тврде да су институције у БиХ, заокупљене заштитом својих личних интереса, потпуно заборавили на обавезу да штите права свих грађана у држави.

Да се на питањима људских права још треба радити сагласни су и домаћи политичари, односно, они са којима смо разговарали. Колико се у БиХ поштују људска права и на чему се треба посебно радити питали смо делегата у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ, Душанку Мајкић.


 
– У БиХ је за неке категорије доста урађено, а за неке треба још да се ради. У фокус треба ставити питање особа са инвалидитетом, јер су они угрожена категорија када су у питању људска права. Држава мора учинити значајан напор када су у питању архитектонске баријере којима они долазе и до мјеста где се боре за своја права – објаснила је Мајкићева.

Додаје да јој су јој особе са инвалидитетом увијек биле асосијација на тежак живот.

– Без обзира на то што постоје још неке категорија чији би положај требао бити бољи, њих стављам на прво мјесто – рекла је она. 

Шеф Српског клуба у Представничком дому парламента БиХ и предсједник Уједињене Српске Ненад Стевандић сматра да се више пажње треба посветити мајкама.


 
– Највећу пажњу треба да посветимо потомству и мајкама, а што се тиче поштовања, највећу пажњу треба да посветимо демобилисаним борцима и породицама погинулих бораца. То је прва раван. Заједно с тим бих ставио и права породица погинулих бораца и демобилисаних бораца, а онда можемо да говоримо о свим осталим правима – навео је он.

Објашњава да свакако треба радити и на правима пензионера, запослених, социјално угрожених, избјеглица…

–  Осим тога, не смијемо да занемаримо да имамо ниске пензије и да незапослени људи живе на рубу егзистенције. Не можемо никога апострофирати, али ако идемо на варијанту будућности и рађања, онда су то мајке и мала дјеца – оцијенио је Стевандић.

Сагласна с њим је и народни посланик и потпредсједник ПДП-а Јелана Тривић. Она сматра да у нашем друштву ријетко коме нису угрожана људска права.


 
– Имали смо случајеве поводом трагичне смрти Давида Драгичевића, гдје смо могли видјети шиканирање, малтретирање и привођење. То су екстремна кршња права, али права се крше свакодневно, од медија до пензионера, који немају права на достојан живот. Крше се права радника неуплаћивањем доприноса, студената са лошим студентским стандардом, породиља са лошим условима у здравствених установа – рекла је Тривићева, додавши да генерално живимо у лошем друштву што се тиче поштовања људских права.

(Српскаинфо)