Колико је демократија заступљена у БиХ?

Босна и Херцеговина окарактерисана је као држава у којој постоје мањкавости у политичкој култури, функционисању владе као и политичком учешћу грађана. Владавина права је веома слаба, а корупција је распрострањена у свим сегментима друштва. Судство није независно, притисак на новинаре је свакондевица, а цивилно друштво постоји у измаглици. Поставља се питање да ли је икад и постојала демократија или је то све само привид, кажу у невладином сектору.

 „Борба за људска права за то не требају неке одређене категорије већ да се препознају проблеми и да се изађе на улицу протестује подрже иницијативе и други облици грађанског дјелвоања и притиска зато што то сутра може бити мој проблем и оног тренутка кад то освјестимо можемо рећи да смо направили један корак ка напријед али то је процес који ће трајати наредних 30 до 50 година да би успоставили неко демократско друштво“, каже Милица Пралица, Удружење грађана Оштра нула.

Бројни су примјери гушења грађанске демократије. Најупечатљивији примјер забране слободе грађана су протести групе Правда за Давида који су у обиљежили 2018. годину али и угушени полицијском репресијом. Иако БиХ има прописану слободу изражавања,грађани ипак добијају прекршајне пријаве због критике коју јавно износе. 

„Заправо се врши то институционално насиље или игнорисање грађана да одустану  а грађани треба да буду свјесни чињенице да избори нису једино средство на ком ми можемо да промијенимо власт и утичемо на демократске одлуке мислим да у наредном периоду требало би да се борим за своја права јер нико неће доћи да се бори за наша права и ми то морамо урадити сами за себе“, истиче Милица Пралица, Удружење грађана Оштра нула

Слобода окупљања је заштићена домаћим законима и међународним стандардима, али се често крше односно угрожавању. Један од разлога је тај што службеници неријетко заборављају да поступају у складу са правним стандардима људских права, а сваки нелегитиман поступак правдају законским овлашћењима.

 „У БиХ имамо само привид демократије односно неке назнаке обрисе демократских института почевши од избора начина на који се формирају листе и начина како се спроводе избори постизборних неморалних и нечасних радњи куповине посланика и све до директног односа државе према грађанима гдје се људска права ускраћују“, каже Драган Тодоровић, Центар за људска права БЛ.

Од земаља Западног Балкана, најбоља на листи индекса демократије је Словенија која је на 36 мјесту, Хрватска се налази на 59-ом, а Србија на 66-ом мјесту. На врху индекса демократије је Норвешка, иза ње су Исланд, Шведска, Нови Зеланд и Финск, док је на посљедњем мјесту Сјеверна Кореја. 

БН ТВ