Шеф правосуђа Милан Тегелтија жели да контролише и изборе?!

Предсједник Високог судског и тужилачког савјета БиХ Милан Тегелтија именован је за члана Комисије за избор чланова Централне изборне комисије БиХ, сазнаје Журнал. Одлука је донесена 17. фебруара ове године.

„За чланове Комисије за избор и именовање чланова ЦИК-а из реда чланова ВСТС-а БиХ именују се: Милан Тегелтија, предсједник ВСТС-а БиХ и Берина Алихоџић, члан ВСТС-а БиХ“, пише у Одлуци коју је потписао Милан Тегелтија.

Тиме су кадрови Милорада Додика и Драгана Човића добили апсолутну већину у Комисији која би Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ требало да достави приједлоге за именовање пет нових чланова Централне изборне комисије БиХ.

Осим Тегелтије и њему одане Берине Алихоџић, у Комисији за избор чланова ЦИК-а још су – Борјана Кришто (ХДЗ БиХ) Небојша Радмановић (СНСД), Сафет Софтић (СДА), те представници ЦИК-а Ирена Хаџиабдић и Стјепан Микић.

Подсјећамо, пет од укупно седам чланова ЦИК-а налази се ван мандата. У питању су два бошњачка мјеста – Суад Арнаутовић и Ахмед Шантић, два српска – Новак Божичковић и Бранко Петрић, те једно хрватско мјесто на којем се налази Стјепан Микић. Петрић и Божичковић су кадрови СНСД-а, Шантић је кадар СДП-а, Арнаутовић СДА, док је Стјепан Микић чак био и активни члан Хрватске демократске заједнице БиХ.

Уколико ове партије задрже позиције у ЦИК-у,  Милорад Додик и Драган Човић ће и наредна два изборна циклуса имати апсолутну контролу над изборним процесом у БиХ. Стога су СНСД и ХДЗ у Комисију за избор чланова ЦИК-а именовали себи најоданије људе.

Милан Тегелтија је, дакле, члан Комисије у име Високог судског и тужилачког савјета. Он се у четвртак одазвао позиву Милорада Додика, те је био на скупу свих српских кадрова у Источном Сарајеву, а након састанка имао је и краћи сусрет са лидером СНСД-а.

Берина Алихоџић је чланица ВСТС-а и кантонални тужилац у Сарајеву. Она је дициплински кажњавана због пропуста у раду, а најмање три члана њене уже породице носиоци су правосудних функција. Била је чланица Дисциплинске комисије која је одбацила тужбу против Милана Тегелтије у случају "поткивање". Ужива велико повјерење предсједника ВСТС-а и на сједницама углавном подржава његове ставове.

Борјана Кришто је једна од најближих сарадница Драгана Човића и задужена је за контролу правосуђа и изборног процеса.

Небојша Радмановић је кадар СНСД-а и он би требао одлучивати ко ће од српских кадрова бити предложен у Централну изборну комисију БиХ. Његов фаворит је, према информацијама Журнала, актуални предсједник ЦИК-а Бранко Петрић који је, такођер, био на скупу Милорада Додика у Источном Сарајеву.

Стјепан Микић је у Комисију именован као члан ЦИК-а. Иако је у септембру 2017. године испунио услове за пензију никад није разријешен. Микић би, дакле, требало да одлучује о томе ко ће га наслиједити у ЦИК-у. О каквом је кадру ријеч, најбоље показује одлука ОХР-а из 1998. године којом је Микићу забрањено учествовање на изборима. Тада је био кадар ХДЗ-а БиХ.

Ирена Хаџиабдић је друга чланица Комисије у име ЦИК-а. Формално долази из реда осталих, а за њено именовање је најзаслужнији бошњачки члан Предсједништва БиХ Шефик Џаферовић. Ипак, током свог мандата Хаџиабдићева је углавном блиско сарађивала са актуалним предсједником ЦИК-а Бранком Петрићем. Осим тога,  сарађивала је и са руском Централом изборном комисијом. Била је посматрач на предсједничким изборима у Русији и, како је рекла, „није видјела никакве преваре“.

Руска Федерација јој је честитала на добро проведеним изборима 2018. године.

Сафет Софтић кадар је СДА и посланик у Представничком дому БиХ. У складу са политиком своје странке, он ће се искључиво бринути о будућим бошњачким кадровима ЦИК-а, што значи да ће СДА, у том случају, контролу над једном од кључних институција БиХ препустити двојцу Човић-Додик.

Централна изборна комисија БиХ одлучује већином гласова. Дакле, довољно је да четири члана ЦИК-а, без обзира на етничку и ентитетску припадност, гласају за неку одлуку да би она ступила на снагу. То значи да четири члана ЦИК-а имају апсолутну контролу над изборним процесом што подразумијева именовање опћинских изборних комисија, бирачких одбора, доношење одлука о избору фирми које ће штампати листиће, али и распоређивање и број делегата који би из кантоналних скупштина требали бити именовани у Дом народа Федерације БиХ.

Осим тога, ЦИК ће ове године, вјероватно, одлучити и о начину избора градоначелника Мостара, јер је Међународни суд за људска права у Стразбуру дао рок бх. властима да до краја априла пронађу рјешење за мостарске изборе. Буду ли Човић и Додик имали већину у ЦИК-у, у Мостару ће се гласати по принципу – један човјек – један глас, што је рјешење које у овом случају иде у корист Драгана Човића.

Но, ова ситуација се може избјећи једноставом рачуницом. Према закону, само Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ бира чланове ЦИК-а. Дом народа нема никакву улогу, што значи да се чланови ЦИК-а могу изабрати без гласова СНСД-а и ХДЗ-а БиХ.

Ентитетска већина постоји, јер СДС и ПДП у Представничком дому имају четири заступника, што у збиру са Адилом Османовићем доноси пет гласова из Републике Српске, колико је потребно да би нека одлука била изгласана.

Осим тога, постоји и проста већина, под условом да поред ПДП-а и СДС-а, за избор чланова ЦИК-а гласају СДА, ДФ, Наша странка, СББ и СДП.

Гласови Драгана Човића и Милорада Додика у том случају не би били потребни и то би значило да је тај проруски двојац изгубио контролу над једном од кључних институција из које су до сада црпили своју политичку моћ. За овакав сценарио чак није потребна ни Комисија за избор чланова ЦИК-а.

„У складу са својом процедуром,Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ именује чланове ЦИК-а са листе кандидата. Ако се ова листа не достави Представничком дому ПС БиХ у року од 30 дана прије истека мандата чланова ЦИК-а, Представнички дом ПС БиХ предлаже и именује чланове ЦИК-а“, наведено је у Изборном закону БиХ.

С обзиром на то да се пет чланова ЦИК-а налази ван мандата од новембра прошле године, те да Парламенту није достављена никаква листа, Представнички дом БиХ би већ наредној сједници могао да именује пет чланова ЦИК-а. За то нису потребни гласови ни Додика ни Човића, али јесу гласови Бакира Изетбеговића који у конкретном случају има шансу да докаже да његова прича о патриотизму није испразна. Не уради ли то, Изетбеговић и СДА ће судбину државе БиХ свјесно препустити проруској коалицији Додик-Човић.

(Журнал.инфо)