Аустријанац је лобирао за отимање земљишта у БЛ

Након што је градоначелник Бањалуке Игор Радојичић, послије пресуде Уставног суда БиХ, изашао у јавност са тврдњом да су за овај случај лобирале „и неке стране дипломате и да не може да гарантује да сличан притисак нису трпиле и судије“, Српскаинфо сазнаје да се ради о амбасадру Памеру,

Према тврдњама наших извора, Памер је, у друштву са Златком Бендером, предсједником Аустријско-српског пријатељства, прекршио све норме дипломатског понашања кад је, на превару, на састанак с Радојичићем покушао да уведе представнике фирме „Беwо Реал Естате“, који су, заједно с „Аутопревозом“, тужили Град због земљишта старе аутобуске станице.

– Памер је на састанку потенцирао ову тему, правдајући се да он као амбасадор има дужност да штити аустријске интересе. Био је изразито неугодан и готово ултимативно тражио да се Бањалука одрекне тог земљишта. Међутим, прави скандал је избио кад је, на пола састанка, затражио да у салу уђу и представници ове фирме, које је буквално довео пред Радојичићеву канцеларију, а да у припреми састанка није била ни ријеч о томе да доводи неке људе!

Радојичић им је, међутим, забранио да уђу и амбасадора опоменуо да је такво понашање и његово залагање за интересе те фирме потпуно непремјерено за једног дипломату – твде наши саговорници.

– Гдје је гаранција да исто није радио у Сарајеву, он или други странци? Да су нису директно мијешали у судство, у актвне поступке… Да ли су то радили према судијама Уставног суда ако су то покушали урадити према Граду? Мимо свих дипломатских протокола и норми мијешати се у судске поступке земље у којој се налазите. И сада испословати једну овакву пресуду – рекао је Радојичић.

Подсјетимо, Радојичић је у петак, у реакцији на пресуду Уставног суда, открио да је био изложен бројним притисцима због случаја. Он је, не откривајући о коме се ради, прецизирао да му је „прије двије године један високи дипломата покушао на састанак без договора и ненајављено увести управо људе са којима су у спору да лобира за њих у току трајања судског спора града против њих“.

Сспорно земљиште површине преко 22 дунума 1968. године од “Жељезница Југославије” купио је бањалучки “Аутопревоз”, и то за потребе изградње аутобуске станице.

Према уговору између Града Бањалука и “Аутопревоза” из 1979. године, Град је тој фирми, у замјену за стару аутобуску станицу у центру, дао земљиште у Лазареву, на којој се данас налази нова аутобуска станица, а „Аутопревоз“ се, уз додатну новчану накнаду, одрекао парцеле у центру.

На мистериозан начин, међутим, извршен је упис власништва на обје локације у корист „Аутопревоза“, који је касније приватизован. Занимљиво је да у Бањалуци уопште нема оригинала документа, односно уговора, који је нестао из архиве Завода за изградњу.

Спор “Аутопревоза” и Града око атрактивног земљишта траје вше од 16 година.

На земљишту у центру града још 1891. године Аустроугарска је изградила жељезничку станицу, у којој је данас смјештен Музеј савремене уметности РС.

(БН/Српскаинфо)