ДW: "Имали смо ратне и поратне профитере, сада ћемо имати и вирусне профитере"

Истовремено, посљедице ове пошасти већ осјећа бх. економија. Прије неколико дана премијер Федерације БиХ Фадил Новалић је казао да је у овом дијелу државе отпуштено 3.543 радника. Откази радницима дијеле се и у Републици Српској. Први на удару су радници у туризму, хотелијерству, угоститељству, дрвнопрерађивачкој индустрији...

Нема средње класе, само богати и сиромашни 

„Наше друштво је у ову глобалну кризу и ушло као већ осиромашено. Пад индустријске производње забиљежен је у посљедњем кварталу 2019. године. Немамо средње класе, имамо богате и сиромашне. Имали смо ратне и поратне профитере, сада ћемо имати и вирусне профитере. Па, људи моји, литар воде са хлором продаје се за чак 15 КМ", каже за ДW Светлана Ценић, економски експерт.

Саговорница ДW-а истиче како је бх. економија и прије пандемије корона вируса имала велике проблеме.

„Прије свега, бх. економија има структуралне проблеме. Привреда је функционисала упркос, а не захваљујући власти. Када погледате шта су урадили ентитетске владе и Савјет министара на ублажавању посљедица по економију, то је премало. Већину здравствених и пратећих потрепштина могу се произвести у БиХ.

Мантили, деке, сапуни, убруси, средства за дезинфекцију..., све то се увози, што је поражавајуће. Недавно је блокирано усвајање буџета на државном нивоу, што је необјашњиво. Ова власт је гора за бх. грађане од коронавируса. Грађанима треба рећи, чека их веома тежак период након што се одбранимо од ове пошасти. У Републици Српској је у суботу (28. марта) уведено ванредно стање и садашња владајућа гарнитура има апсолутну власт, што није добро. 

Власт на свим нивоима ће дуго времена злоупотребљавати корона вирус, окривљујући пандемију за све економске колапсе који слиједе", наглашава Ценић и додаје:

„Слиједе нам нова задужења, нови аранжмани с ММФ-ом. Мољакаћемо ову институцију, пристати на све њихове захтјеве, узећемо нове кредите које ће враћати генерације и генерације".

БиХ је у доброј мјери и раније била зависна о дугогодишњем аранжману с Међународним монетарним фондом (ММФ). У домаћој јавности ова се институција доживљава на негативан начин, као неко ко исисава новац из БиХ.

Академик Мурис Чичић, један од економских ауторитета у БиХ, у разговору за Деутсцхе Wелле коментарисао је тренутно стање.

„БиХ није презадужена, с тим да се стиче утисак да би се у тој ситуацији ускоро могла наћи Република Српска. Они својом економском политиком клизе у то стање" каже Чичић.

Према његовим ријечима, на економско стање велики утицај имају политичке прилике у БиХ.

Проблем је политичка нестабилност

„У БиХ је специфична ситуација, још од потписивања Дејтонског мировног споразума. Када се креира економска стратегија води се рачуна о народима, ентитетима, сусједима…, а то баш није добро. Проблем је политичка нестабилност те лоше управљање макроекономским односима. Бирају се подобни, а не способни. У том случају трпи економија“, истакао је Чичић.

Када је ММФ у питању, Чичић сматра да је улога ове свјетске организације важна за економију БиХ.

„Када нема новца за социјалне категорије, у бх. јавности кривица се сваљује на ММФ. Мислим да је то погрешна перцепција. Зашто? ММФ кредитира БиХ по повољним условима, али инсистирају да знају како ће се та средства трошити. На неки начин ММФ игра улогу владе у БиХ и инсистира да се новац рационално троши, а не да се гасе социјални пожари.

„Институција попут ММФ-а баштини либералну економску филозофију, тзв. Чикашку школу, коју карактеришу оштре мјере штедње како би се стабилизовао буџет. Те мјере у правилу, не само у БиХ, погађају социјално осјетљиве категорије друштва. Управо тај слој друштва је важна гласачка база сваке власти, тако да ће ММФ још дуго инсистирати на неопходним мјерама штедње", закључио је Чичић.

А управо ове социјално осјетљиве категорије друштва највише страхују да ће будуће генерације у БиХ пасти у дужничко ропство због ММФ-а и кредита, посебно након пандемије корона вируса.

(ДW)