Мање дознака из иностранства због вируса корона
Масовни повратак радника који су остали без посла у јеку пандемије за државе на Балкану значи и мање дознака убудуће. Колики је то удар зависи од тога колико ће криза потрајати.
Стотине хиљада грађана Србије, али и БиХ и Хрватске, последњих недеља су се вратили у своје земље. Иако прецизних података још нема, према личним свједочанствима може се закључити да је велики број њих у западној Европи остао без посла јер су радили уз несигурне уговоре или чак на црно.
Криза их је оставила без посла и питање је колико ће то потрајати.
Власти у региону баве се хитним мјерама које би требало да ублаже економске посљедице пандемије и као да се још не размишља шта значи масовни повратак незапослених из иностранства. Није проблем само у чињеници да ће се повећати број незапослених, него би и количина дознака из иностранства – новца који гастарбајтери шаљу родбини или пријатељима – могао значајно да падне.
Српски грађани посљедњих година у домовину шаљу између три и четири милијарде евра годишње, што чини око десет одсто укупног бруто друштвеног производа. У сусједству су проценти такође значајни, око 6,6 одсто у Хрватској односно између 11 и 13 одсто у БиХ.
„Већина њих неће пасти на терет држави"
Професор београдског Економског факултета Љубодраг Савић за ДW истиче да не очекује да ће повратници бити терет за државу јер се углавном враћају с уштеђевином. Сматра да ће западне економије, кад спласне криза због пандемије, поновно масовно тражити раднике који обављају послове које домаће становништво не жели, па ће и дознаке из иностранства поновно стизати у Србију.
„Сви су они добродошли и имају право да се врате кући. Увјерен сам да већина њих сигурно неколико мјесеци неће бити на терету државе јер имају уштеђевине, а и очекују да су проблеми привремени те да ће моћи да се врате у државе у којима су радили“, каже Савић.
Шефица хрватског Економског института Марушка Визек, која је ових дана привукла пажну јавности представљањем 16 антикризних мјера које би требало да донесе влада Андреја Пленковића, у овој фази још не очекује значајнији повратак хрватских радника. Међутим, што криза буде дуже трајала, сматра да би већи број људи могао бити склон повратку у земљу.
Иако дознаке имају значајан удио у хрватском БДП-у, Визек наглашава да оне „нису варијабла која је под контролом носилаца економске политике“. Другим ријечима, какве год мјере да предузима рецимо Хрватска – она не може утицати на то да ли ће и колико људи радити у иностранству и слати новац у земљу.
Дуге посљедице?
Професор са сарајевског Економског факултета Фикрет Чаушевић сматра да је масовнији повратак радника из БиХ извјестан.
„Застој животних токова неминовно подразумева велики пад производње и посљедични велики пад потражње за радом“, каже он за ДW.
„Нажалост, врло је велика вјероватноћа да ће радикално социјално дистанцирање, чак и ако буде трајало свега два до три мјесеца, имати за посљедицу не само рецесију већ и депресију. Посљедице повратка радника у БиХ, као и у све земље западног Балкана, подразумјевају наглу промјену 'приоритета проблема'“, истиче др. Чаушевић.
Додаје и како се у новим околностима може очекивати значајнији раст незапослености и нагли раст социјалних проблема који ће, посљедично, укључити и повратнике.
(ДW)
Повезане вијести
Коментари (27)
Мање дознака
Али висе нас је.
Миле и његов синциц
Битноје дасе плате политицарима и њиховим савјетницима све бенифиције јел онису највеци срби а ти сиротињо немој просити висе
тако је
Потпуно це да нестану сезонски радници се врацају а они су ти који су слали новац.Сви они који планирају остати тамо слабо или никако су слали новац.Треба да се осјети криза јер нимало није било постовања према тим људима на прелазима су и доцекивали као и мигранте.
Бок
Па неко тим људима скоро да није дао улазак у земљу. Они су били златна кока и стуб социјалног мира. Вагао је да ли јачи он или Устав. Бар их је прогласио главним кривцима ако пође по злу. Народ који памти има неку шансу, али данас је много више празноглавих, који ће све ово брзо заборавити. На жалост.
израелац
више обрадиве земље... више хране... мањи увоз... више домаћинства више дјеце... села нису пуста... паре су систем вриједности за плаћање.. ако има систем паре важе.. какве паре из иноземства ако нема пољопривреде.. глупост лупате
Франкфуртер
Нема повратка радника из иностранства него повратак оних који су били тамо туристицки тј радили на црно.Ови који су уредно пријављени и тамо зиве нико се није вратио.
Барло
Ма браво... Професор београдског Економског факултета Љубодраг Савић Сматра да ће западне економије, кад спласне криза због пандемије, поновно масовно тражити раднике који обављају послове које домаће становништво не жели, па ће и дознаке из иностранства поновно стизати у Србију. е професоре професоре,ако ти мислис да западна економија трази раднике за послове које њихово становниство не зели онда си јадан ти и твоја економија ...
Ре Саса
Ја мислим да говор мрзње и позив на линц забрањен. Надам се да цес одговарати за ову изјаву.
Неко
Па Додо је рекао да не долазимо и јос је окривии диаспору због вируса да је то све због нас а кад је све у реду зна доци у Стуттгарт и запомагати да требамо улагати у РС! Добро један реце најбоље би било да саљемоб € и да се одрекнемо своих куца!
Сдс
Обавјеставамо да нема висе једнократне помоци
Ухх
Неваља када додју,неваља када не саљу новац. Ко би вам удовољио?
Лола
За кога цете сад гласат у Угљевику кад вам укину једнократну помоц
Саса
Ко је науцио радити нема кризе једино у рс ови сто пљују сваку власт це имати проблема то су кокосари И нерадници по мени то треба побит да би постени зивјели
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.