У БиХ нема договора око подјеле помоћи ММФ-а

''Апсолутно је неизоставно да расподјела средстава од Међународног монетарног фонда Босни и Херцеговини буде транспарентна, адекватна и достатна, расподијељена на начин да поштује и уважава све нивое власти у заштити здравствених, економских и сигурносних система, а посебно не изостављајући жупанијски ниво'', изјавио је у четвртак (9. април) предсједавајући Дома народа Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине (ПСБиХ) Драган Човић.

То је навео у телефонском састанку са шефом делегације и специјалним представником Еуропске уније у БиХ Јоханном Саттлером, саопштено је из Човићевог кабинета.

Међународну помоћ добија држава Босна и Херцеговина и средства су, према досадашњем моделу, дијељена по принципу-двије трећине Федерацији БиХ и једна трећина Републици Српској.

Међународни монетарни фонд (ММФ) очекује да се ентитети усагласе око расподјеле средстава, рекао је 3. априла Ендрју Џуел (Андреw Јеwелл), резидентни представник ММФ-а у БиХ, у разговору путем видео-линка са предсједавајућим Савјета министара Босне и Херцеговине Зораном Тегелтијом.

''Међународни монетарни фонд првобитно је за Босну и Херцеговину издвојио 165 милиона евра, међутим отворена је могућност да извршни одбор повећа средства на 330 милиона евра одговарајући на захтјев власти у Босни и Херцеговини'', појаснио је том приликом Џуел.

Зашто није потписано Писмо о намјерама?

Још увијек није потписано ни Писмо намјере које треба прослиједити ММФ-у. Писмо намјере требало би да садржи детаље о томе шта је урађено у области фискалне политике, који закони су усвојени, које ће се реформе проводити и гдје ће новац бити утрошен.

Министар финансија и трезора Босне и Херцеговине, Вјекослав Беванда, за Радио Слободна Европа (РСЕ) каже како не би образлагао због чега писмо намјере још увијек није потписано, те да је затражио од предсједавајућег Савјета министара и предсједавајућег Фискалног вијећа, Зорана Тегелтије, да сазове састанак Фискалног вијећа како би се разговарало о овом питању.

Фискално вијеће чине министри финансија и предсједници влада на државном и ентитетским нивоима, који су усагласили Писмо намјере ММФ-у 1. априла ове године, али сви чланови вијећа нису потписали ово писмо.

Из кабинета предсједавајућег Савјета министара БИХ Зорана Тегелтије потврђено је за РСЕ да је дато 'зелено свјетло' за састанак, али се чека да свих шест чланова Фискалног вијећа предложе вријеме како би састанак био одржан.

На чему инсистира Република Српска?

Члан Предсједништва Босне и Херцеговине Милорад Додик у више наврата је изјавио да ће Република Српска инсистирати да се барем један проценат издвоји за Брчко дистрикт.

Договор у застоју, како каже, јер се у Федерацији БиХ не могу договорити око расподјеле средстава нижим нивоима власти.

“Очекивали смо да ћемо имати расподјелу 60 према 40 посто, с тиме што би се пола постотка и с једне и са друге стране дало Брчко дистрикту, који није уопште укључен у овај аранжман. Но, није проблем у томе, како сам схватио, у самој Федерацији није постигнут договор о кантоналној расподјели средстава и то је довело до тога да тај аранжман с ММФ-ом није потписан“, изјавио је Додик у уторак, 7. априла, приликом посјете Требињу, на југу БиХ.

Могу ли се утврдити правила за постизање консензуса?

Невероватно је да смо ми са представницима власти Босне и Херцеговине у стању да одустанемо од добијања средстава која нас следују, јер нисмо у стању да се договоримо како ћемо их распоредити, потрошити, употребити, каже за РСЕ економиста Зоран Павловић.

Он је увјерен да није забиљежен случај да земља, којој је међународна помоћ итекако потребна, због несугласица у владајућој структури ризикује да ту помоћ не добије.

''Та средства која нам припадају и која Међународни монетарни фонд издваја, знајући да земље које су погођене корона вирусом су заиста у ситуацији да су им потребна“, наводи Павловић.

Економиста Анто Домазет каже за РСЕ да је вријеме да политичари схвате како је неопходно утврдити правила по којима се долази до консензуса о важним питањима, јер без тога ће сви бити губитници.

„Морају се разрадити критерији на основу којих се постиже консензус и постићи одређени аутоматизам код сви таквих одлука, јер требаће за убудуће и код других средстава из међународне помоћи за борбу против посљедица пандемије. Дакле, неопходно је утврдити критерије и имати свијест о томе да се мора постићи консензус. Није вријеме за ситне интересе, није вријеме за уцјењивање, потребни су нам политичари који су спремни на компромис и да тај друштвени интерес, заједнички интерес ставе изнад сваког појединачног односно партикуларистичког интереса“, каже Домазет.

Шта је задатак Фискалног вијећа?

Економиста Џенан Ђонлагић објашњава за РСЕ да је за међународне споразуме задужено Фискално вијеће БИХ чији је задатак да утврди критерије расподјеле средстава из међународне помоћи између ентитета, а не да се бави расподјелом на нижим нивоима власти.

''Уколико је истина, како се може прочитати између редова да поједини чланови Фискалног вијећа условљавају свој потпис утврђивањем расподјеле новца између кантона, они поново уцјењују и државу Босну и Херцеговину и све грађане Босне и Херцеговине у оваквој ситуацији. Дакле не може се условљавати споразум са Међународним монетарним фондом који има карактер међународног споразума, утврђивањем критерија за расподјелу између кантона, то је нешто што је апсолутно недопустиво", истиче Ђонлагић.

Међународни монетарни фонд издвојио је 5 милијарди долара за помоћ земљама које су погођене пандемијом.

(РСЕ)