Апел: Живинарству потребна помоћ да преживи кризу
Примарна производња и кланичка индустрија у области живинарства Републике Српске суочава се са највећом до сада кризом проузрокованом појавом корона вируса; трошкови производње су енормно порасли, а цијена пилећег меса на тржишту пада па се у клаоницама стварају велике залихе готових производа.
Ово је констатовано на данашњој сједници Управног одбора Пословног удружења „Заједница живинара и производјача хране за животиње“ Републике Српске, која је одржана у Српцу.
Одлучено је да се од Владе и ресорног министарства затражи помоћ са циљем да се помогне у санирању штете и спријечи гашење ове производње од које живи осам хиљада људи, а која је за четири мјесеца мања за готово десет процената.

„Наш захтјев није заштита профита, већ да се одржи производни циклус и сачува посао и радна мјеста. Од Владе ћемо тражити да се преко Министарства спољне трговине БиХ избори за сезонску забрану увоза одредјених производа пилећег меса који оптерећују тржиште Републике Српске“, рекао је предсједник „Заједница живинара и производјача хране за животиње“ Републике Српске Предраг Миличић.
Организатор производње у Клаоници „Перутнина Птуј“ из Српца, Велибор Поповић је птврдио да ова компанија послује у незапамћеним околностима, као и остали учесници у ланцу производње у живинарству.
„За последња четири мјесеца, због новонастале ситуације због вируса корона, цијена пилетине је пала за 22 одсто у односу на норјмалну цијену. Процјена је да преко пола милиона људи у БиХ смањило употребу пилећег меса у исхрани. У хладњачама се гомилају производи. Проблеме имају и други ланци производње, од јаја, једнодневних пилића до товљача у чему Клаоница има трошкове рада и до 80 одсто“, нагласио је Поповић.
Он је додао да очекује од Владе разумјевање и подршку примарној производњи, кооперантима-фармерима, јер тиме помаже и клаоници да преброди ово тешко стање.
Са сједнице Управног одбора Пословног удружења „Заједница живинара и производјача хране за животиње“ биће упућени и конкретни приједлози за помоћ Владе и Министарства пољопривреде живинарству Републике Српске.
(БН/С.К.)
Коментари (11)
Арса
Када сам почео да студирам пољопривреду, смер сточарство, тов пилета је трајао око 53 дана, то је била 1990. г. Када сам дипломирао и почео да радим период това се скратио на око 46 дана. Данас та иста Перутнина пиле утови за само 36 дана ! Пилету се кроз храну додају инхибитори штитне жлезде и имуно супресори који спречавају имуно реакцију на хормоне раста који су саставни део хране. Хормони раста у сточној храни су одавно забрањени у ЕУ. Због тога су Словенци изместили производњу у Србац. Жале се због нагомиланих залиха јер не могу такве пилиће да пласирају у ЕУ нити у Русију. Извегавајте индустријску пилетину у широком луку, посебно је не давати деци јер изазива превремени пубертет због хормона. Доказ за моју тврдњу је то што кад узмете пиле и гајите га у свом домаћинству, уз исхрану концентратом, нема шансе да достигне конзумну масу за мање од два месеца јер то је природни физиолошки темпо пораста.
ЛУКА ЛАБАН
Кад видим овога Предрага Миличића више ми се не једе пилетина. Он је прикладнији да води говедарску производњу!
Лола
Пилетина је постала безукусна стварно незнам ста се десило са квалитетом пилецег меса.Невјероватно!
Борац
Ма све је отисло у три П.М.
Потрошач
и не ваља вам ништа пилетина, као да једеш нагорело дрво. Промените концетрат да буде укусније па це кренути производња, сада сви купујемо домаће пилиће јесу скупљи али су укуснији 100 пута
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.