Слобода по мјери власти: Једне туку и хапсе, другима наплаћују услуге

Подсјећамо,  они су ухапшени и у пртвору задржани осам сати због, како је наведено, непријављеног јавног скупа. Истовремено, у Сарајеву су посланици сложно дигли руке за извјештај у којем се истиче да „БиХ треба да следи европске стандарде“.

А по тим стандардима подразумијева се да је дозвољен сваки мирни скуп, који није изричито забрањен. Стандарди такође кажу да  држава не смије да растјерује и хапси грађане. Напротив , задатак државе је да их штити и помаже им да остваре уставом и европским конвенцијама загарантовано право на мирно окупљање и јавно изношење ставова.

Борци за људска права не крију огорчење, не само због прогона грађана, него и због зихерашког понашања институције Омбудсмана БиХ, а незадовојни су и самим извјештајем.

Угљеша Вуковић из Транспаренси Интернешнела у БиХ истиче да су Омбудсмани БиХ изневјерили свој мандат заштитника грађана.

"Од заштитника грађана се очекује да изађу у јавност, ако треба и да прошетају са грађанима којима су права угрожена, а не да се крију иза међународних стандарда и уопштених препорука.  Заштитник грађана постоји због грађана, посебно оних који су угњетавани, а не само због тога да се пред Парламаментом представи извештај, у којем се избегавају критике и јасне препоруке", каже Вуковић.

На укупно 60 страница извјештаја Омбудсана БиХ нашироко се образлаже међународно и домаће законодавство,  али и наводе примјери из праксе, на основу података прикупљених од НВО. Тако су забиљежени и случајеви бруталне полицијске силе према грађанима који су се дрзнули да изађу на улицу, као и крајње сумњивих адмистративних и судских поступака за дисциплиновање „непослушних“.

На крају су се све препоруке Омбудсмана свеле на двије странице текста, који обилује уопштеним фразама. Тако се, на пример, тужилаштвима препоручује само да  „узму у обзир ставове изненесе у извјештају“.

Извештај Омбудсмана се односи на период од 2015. до 2019. године, када је овој институцији поднесено укупно 17 жалби у вези са угрожавањем права на јавно окупљање. С обзиром на дешавања на улицама и трговима, чудно је што жалби није било на стотине.

Тако је, на примјер, 2017. године Савез синдиката РС морао да  да плати полицији таксу од 3.080 КМ за обезбјеђење првомајског протеста. Како је наведено из МУП-а, то је била “накнада за ангажовање 77 полицијских службеника”, које иначе плаћају грађани Српске.

Свједочили смо и сликама када полицајци туку, млатретирају и хапсе властима немиле присталице групе „Правда за Давида“. Само у  2019. години регистровано је 11 жалби, које се односе на  прекомјерну полицијску силу на мјестима окупљања ове групе.  Забиљежени су и случајеви привођења и легитимисања новинара, који су пратили те протесте. На све то, како се наводи у извештају Омбудсмана БиХ, ова институција је „упутила препоруку МУП-у РС“. Какво је дејство те препоруке јавност се уверила приликом недавног хапшења „правдаша“.

Да у Федрацији БиХ није много боље стање, показало се у љето 2017. године, када је полиција силом растјеривала грађане, махом жене, које су се буниле против изградје мале хидролктране у селу Крушчица код Витеза. Након силне борбе и малтретирања, испоставило се да су демонстранти били у праву. Мештани су успели да отерају инвеститоре, а дозвола за изгрању МХЕ, која их је могла оставити без воде, поништена је.

Уз ове, бруталне и очигледне методе репресије, много чешћи административни притисци, како би се грађани одвратили од протеста. Процедуре за  одобраваје скупова су компликоване и споре, а од организатора протеста се тражи да одговарају за безбједост и да списове редара и организатора доставе полицији, све са адресама и матичним бројевима, понекад и дас се побрину за медицинску и ватрогасну заштиту. Све то, наравно, није у складу са Европском конвенцијом о људским правима, нити са препорукама ОЕБС-а и Венецијанске комисије.

И прописи по којима градови и општине одређују где се смије, а гдје не смије протестовати, противни су европским стандардима и Уставу БиХ.

Ипак, можда највећи проблем је што се за протест мора тражити дозвола, умјесто да се, како то у слободном свијету бива, подразумијева да је дозвојен сваки скуп, који није изричито забрањен, а забрањен може бити само због угрожавања безбједности, имовине или здравља и живота људи.

"Проблем је што се код нас људи у институцијама свако јавно окупљање грађана доживљавају као пријетњу и као безбједносни проблем, а не као људско право и грађанску слободу", упозорава Ена Бавчић из организације Цивил Рајтс Дефендерс.

Како истичу европски теоретичари, право на јавно окупљање је уточиште слободе и начин на који грађани треба да укажу на поблеме и издејствују промјене. Али, онима који владају у БиХ, баш и није стало до указивања на проблеме, а поготово не до промјена.

Тако се и у извјештају Омбудсана БиХ наводи да су „мање фаворизовани скупови који нису политички популарни“, али и да „у одређеним случајевима“ полиција проводи „наредбе с врха, иако су оне супротне законима и правилима службе.“

И шта? Ништа. Извјештај је усвојен, хапшења се настављају.

Дејан Лучка: Слобода по мјери власти

У БиХ се слобода окупљања од стране власти доживљава као право које се слободно може користити само онда када је оно у складу са ставовима владајућих, сматра директор Бајалучког центра за људска права Дејан Лучка.

"Међутим, када то право треба користе неистомишљеници, борци за права или они који протестују због корупције и криминала, онда се ти скупови разбијају, забрањују или се организаторима постављају захтјеви за које је јасно да их они не могу испунити", каже Лучка.

Угљеша Вуковић: Брутална сила и тужбе без одговора

Угљеша Вуковић из ТИ БиХ упозорава да организације цивилног друштва одавно упозоравају на прекомјерну употребу силе полицијских службеника, посебно у односу на чланове групе „Правда за Давида“, којима се забрањује чак и слобода кретања.

"Појединци и организације поднели су више кривичних пријава против полицијских службеника у Бањалуци због употребе прекомјерне силе на мјестима јавних окупљања  крајем 2018. године. До данас немамо никакву повратну информацију о пријавама, које се поднијете на основу снимака, на којима су забиљежени примјери полицијске бруталности. И шта је предузела институција Омбудсамана БиХ? Да ли ће рад тужилаштава бити ефикаснији, ако им омбудсамни кажу „узмите у обзир ставове из наших извјештаја“, пита се Вуковић.

Статистика

У извјештају Омбудсмана се  наводе и статистике по којима би се могло закључити да је стање у БиХ одлично, јер је само мали број јавних окупљања забрањен.

"Скупови  су се у великој мјери одвијали према жељама и намјерама организатора, јер је од укупно 16.811 пријављених окупљања забрањено њих 29, што процентуално износи 0,0017 одсто", наводи се у извјештају.

(Српска инфо)