У БиХ политичке странке ничу као печурке након кише

Шта заправо значи тај број, питали смо грађане и аналитичаре?

БиХ прва је у Европи по броју регистрованих политичких странака и сличних организација. Чак 135 политичких партија учествоваће на локалним изборима који су заказани за новембар. Подршку грађана тражиће и 383 независна кандидата. Грађани кажу да је то бесмислено.

„Искључиво новац. Добијају за то новац кад оснују партију. То је корупција, све се то одмах злоупотријеби чим се политички организујеш. Претвори се у неку врсту мафије.

Мислим да није баш у реду да има толико странака. Ја сам за то да млађи напредују и нека се боре.

Ја не видим ту неки велики број квалитетних политичара. Обично се сви шлепају уз некога, покушавајући да тако своје неуспјехе у приватном животу покрију у политици.“

Пошто БиХ има око три милиона становника, то практично значи да на скоро сваке 22 хиљаде грађана функционише по једна политичка партија. То је, кажу аналитичари, доказ колико је политичка сцена у БиХ непрофилисана. Још већи разлог оволиког броја партија јесте чињеница да се данас политика сматра најпрофитабилнијим послом.

„Очито за то имају примјер кроз све ове деценије политичког живота, гдје су заправо и добили потврду, да неке ствари можете остварити једино уколико се ангажујете кроз политичке партије.“, каже политичка анлитичарка Тања Топић.

Нове странке, нарочито у Републици Српској, ничу буквално као печурке. Дио њих настају разбијањем других политичких партија. У највећем броју оне су створене од стране власти, како би помрсиле рачуне опозицији, сматра новинар Горан Дакић.

„СНСД као највећа странка ради на растурању и растакању свих осталих станака, без обзира да ли су те странке у опозицији или су са њима у неком коалиционом договору. Остаје да се види на колико још фракција може да се поцијепа рецимо Социјалистичка партија и на колико још фракција може да се поцијепа ДНС. За сада стабилно дјелује једино ПДП. Али што више буду јачали њих ће сигурно стићи судбина СДС-а, уколико се на вријеме не буду рјешавали својих рецимо потенцијалних папака.“, истиче Дакић.

Да јаче партије саме проводе пројекте цијепања других политичких партија, слаже се и аналитичарка Тања Топић.

„Тиме заправо чисте тај партијски простор, односно стварају простор за елиминисање тих мањих политичких партија и за остваривање потпуне доминације.“, каже Топићева.

Потпуна доминација свакако је била првобитни циљ Милорада Додика и СНСД-а, кажу познаваоци политичких прилика у Српској.

Међутим:

„Велики број кадрова из тих странака које се цијепају прелазе у СНСД-е, а то по диктату политичких странака и политичке свијести мора донијети неке проблеме и СНСД-у унутар саме страначке организације.“, додаје Дакић.

Политички аналитичари сматрају да се и број новооснованих политичких партија односи и на чињеницу да је праг за улазак у одборничке или скупштинске клупе у локалним заједницама у Српској свега 3%. Осим тога, све регистроване политичке партије имају право да именују своје изборне посматраче, које онда неријетко препуштају већим политичким партијама. Једно од рјешења, закључују, могло би да буде и повећање изборног цензуса.

БН ТВ