Слиједе откази и нови пад прихода

На овај негативни тренд посљедњих неколико мјесеци указују подаци Агенције за статистику Босне и Херцеговине.

Пад цијена је забиљежен у просјеку од 0,8 посто, а на годишњем нивоу биљежи се пад цијена од 2,1 посто.

Економиста Жељко Ричка је казао да ови подаци често код грађана изазову одушевљење, али иза оваквих показатеља се крије пуно тмурнија слика. 

"У суштини, овај тренд није позитиван, јер он значи да је дошло до смањења потражње, дакле грађани мање купују и троше. Чим је потражња нижа, смањује се и производња. То аутоматски смањује запосленост, сљедећа посљедица је смањење плата онима који и задрже посао. Кад се то све догоди, онда слиједи пад пореза, а због чега најчешће испаштају социјални фондови", појаснио је Ричка.

Додао је да је овај сигнал забрињавајући и тражи анализу због чега долази до оваквих појава на тржишту. 

"То води престанку производње производа, на које највише пада цијена, јер произвођачи не могу издржати континуирани пад продајне цијене својих производа. Ово није добар знак, цијене треба вратити, међутим, то је сложен процес који би захтијевао дубље интервенције на тржишту. Рецесија и дефлација су крајње посљедице.", нагласио је Ричка.

Адмир Чавалић, економски аналитичар, наводи како је пандемија коронавируса промијенила образац и структуру потрошње у БиХ. 

"Дошло је до драстичног пада потрошње, а самим тим понуда прати нове тржишне односе и прилагођава се наведеним кроз ниже цијене производа и услуга. Иако је тешко на бази мјесечног тренда донијети било какав валидан закључак, индикативно је да су порасле цијене алкохолних пића, што иначе прати економске кризе", истакао је Чавалић.

Додао је да на терену имамо евидентну дефлацију.

"Још се не очекује раст, односно стабилизација цијена, већ наставак ових тенденција. Посебно забрињава пролазак љетног оптимизма и улазак у "дубоку зиму.", нагласио је Чавалић. 

(Аваз)