БиХ треба помоћ да се обрачуна са мафијом

У анализи Међународног института за блискоисточне и балканске студије из Љубљане (ИФИМЕС) се наводи да су политичке промјене на Западном Балкану започеле су Сјеверној Македонији 2017.године и успјех македонског премијера Зорана Заева (СДСМ) и његове владе су доказ да су промјене могуће.

То се, како стоји у анализи, показало и недавним Вашингтонским споразумом између званичног Београда и Приштине, којег су потписали предсједник Србије Александар Вучић и премијер Косова Авдуллах Хоти.

Централно питање у регији је, према томе, окончање политичког дијалога између званичног Београда и Приштине посредовањем ЕУ потписивањем правно обавезујућег споразума.

Наглашено је да је предсједник Србије Вучић одиграо важну улогу у осигурања мира и стабилности у регији. 

"Снажан импулс промјенама на Западном Балкану представља и пад 31-годишњег режима Мила Ђукановића (ДПС). Резултати локалних избора у Босни и Херцеговини, који су одржани 15.новембра 2020. показују, да су промјене могуће. То се потврдило у Републици Српској гдје је режим Милорада Додика (СНСД) поражен у највећем граду Бања Луци, Бијељини те три важна привредна центра Дервента, Модрича и Брод", констатује се у анализи и додаје;

"Политичке промјене десиле су се у Сарајеву, гдје је пораз доживјела Странка демократске акције (СДА) Бакира Изетбеговића. Резултати локалних избора ће довести до новог таласа политичких промјена, и представљају увод у тектонске политичке промјене које се очекује на Општим изборима у Босни и Херцеговини 2022.године".

Према тој анализи, једино забрињава ситуација у Албанији, која је политички изразито поларизирана и налази се на рубу грађанског рата и само захваљујући дугогодишњем политичком искуству и политичкој мудрости предсједника Албаније Илира Мете спријечен је односно избјегнут је грађански рат.

Аналитичари сматрају, да долазак нове америчке администрације предсједника Џоа Бајдена представља кључни момент за политичке промјене на Западном Балкану, посебно за Босну и Херцеговину.

Нова америчка администрација у садејству са ЕУ мора потражити нове политичке лидере, који ће довести до неопходних политичких промјена, које ће коначно довести до просперитета држава Западног Балкана.

Већина садашњих политичких лидера на Западном Балкану, како се наводи, не могу бити партнери новој америчкој администрацији за свеобухватне политичке промјене.

"Босна и Херцеговина нема политичке воље и снажних институција за борбу против криминала и корупције и биће јој потребна помоћ америчких сигурносно-обавјештајних агенција као што су америчке агенције помогле Италији послије 2.свјетског рата, да се обрачуна са мафијом. Садашња ситуација у Босни и Херцеговини слична је ситуацији у Италији послије 2.свјетског рата. При томе је важно истражити и утврдити поријекло имовине бројних високих званичника. Без снажног америчког ангажмана ништа неће функционисати", сматрају аналитичари у анализи.

За њих представља охрабрује чињеница, да је новоизабрани амерички предсједник Џо Бајден у разговору са британским премијером Борисом Џонсоном разговарао и о Западном Балкану.

"Поред уврштавања на „црну" листу америчке администрације политичара, који угрожавају мир, стабилност и друштвени напредак за успјех промјена је потребан радикалнији америчким приступ према носиоцима назадних превазиђених политика, (међународног) криминала и корупције. Забрињава и чињеница, да поједини међународни представници у БиХ заједнички дјелују са носиоцима криминала и корупције у појединим државама и са таквим међународним представницима се неће моћи провести свеобухватне промјене", закључује се, између осталог, у анализи ИФИМЕС-а.

(БН)