Економисти писали ММФ-у: Спријечите да кредити иду у буџетску потрошњу

Потписници писма су проф. др. Светлана Ценић, др. Драшко Аћимовић, Зоран Павловић, дипл. оецц. мр. сц. Адмир Чавалић, мр. сц. Фарук Хаџић, а упућено је Ендру Џулу, резидентном представнику Међународног монетарног фонда за БиХ.

Како преносе медији, поменута група економиста, која је дубоко забринута најавама власти у Босни и Херцеговини везано за покретање преговора око добивања новог кредита од ММФ-а, према најавама вриједног 1,5 милијарди КМ.

"Као прогресивни дио струке, на почетку пандемије ЦОВИД-а, упозоравали смо да нам слиједи период дубоке економске кризе и да је потребна хитна реакција власти како би се помогло одржању привреде и привредног система, укључујући и спољно задужење, колико год је потребно, али ако ће бити усмјерено у конкретне пројекте и неопходне структурне реформе, које могу довести до опоравка наше економије", констатује се у писму.

Наглашено је да из досадашњег искуства у сарадњи са ММФ-ом, укључујући и посљедње одобрених 330 милиона евра путем Инструмента за брзо финансирање, видно да се добивени новац усмјерава у текућу буџетску потрошњу, без било какве јасне намјене и примјене обећаних реформи, гдје се власт чак није одрекла непотребних издатака попут оних за набавке службених аутомобила.

"Стога, желимо Вас замолити и као грађани и као група економиста, да приликом преговора око закључења новог кредитног аранжмана, узмете у обзир чињеницу досадашњих неиспуњених обећања представника власти, сматрајући да су потребни јасни услови и намјена утрошка средстава.

Наглашавамо да подршка нужно не мора бити усмјерена према вишим нивоима власти, већ и према прогресивним локалним заједницама, са конкретним идејама и пројектима, гдје би се новац усмјерио прецизно за укидање одређених парафискалних намета, укидања такси за оснивање правних лица, дигитализације јавног сектора, реструктуирања пословања јавних комуналних предузећа, унапређења здравственог сектора, те активности које ће довести до транспарентнијег рада институција, контроле задуживања јавних и државних предузећа и генерално набавки у јавном сектору, а не у текућу буџетску потрошњу и финансирање прегломазне и неефикасне администрације.

Стабилност здравственог сектора, као и ПИО система, од круцијалне је важности и њихово функционисање не смије бити доведено у питање", каже се у писму бх. економиста.

(БН)