Страх од новог затварања: “Ако останемо без фирми, глад ће нам бити већи проблем него вирус”

У Босни и Херцеговини епидемиолошка ситуација није ништа боља, први смо и по смртности од Цовид-19 у региону, али водећи људи кажу новог затварања неће бити.

Како смо могли чути, и економија нам је јача страна, па ће тако од јанура у Републици Српској и пензије бити веће.

За то вријеме медицински радници у РС траже хитно увођење строгих епидемиолошких мјера, до прије пар седмица су тражили и храну, коју им већ неколико седмица бесплатно припремају и достављају угоститељи, који, опет, због изостанка економске помоћи планирају изаћи на улице.

На бироима за запошљавање званично имамо 30.000 људи више у односу на годину дана раније. Колико их је још остало без посла, а радили су у сивој економији, можемо само нагађати.

И док јуче читамо како њемачка канцеларка Ангела Меркел од средине јануара најављује увођење још ригорознијих мјера и то образлаже ријечима да је 590 смртних случајева дневно цијена која је за Њемачку неприхватљива, за Босну и Херцеговину је једино неприхватљиво ново затварање. Осим медицинара, са тим се слажу сви - економисти, послодавци, радници. 

Разлог - владе у БиХ се апсолутно нису снашле када је ријеч о помоћи привреди и грађанима.

Сектор туризма и угоститељства у Републици Српској је спреман изаћи на улице, јер кажу да осим једне плате и два доприноса, за све вријеме лоцкдоwна, те од тог доба, па све до данас, нису добили ништа, осим константних обећања.

Златан Татић из овог Удружења већ мјесецима упозорава и надлежне и јавност на катастрофално стање у овим секторима, али безуспјешно. Каже да је већ сада доста угоститељских објеката затворено и да се то дешава свакодневно, а ако се нешто конкретно не учини одмах, тај тренд ће бити много већи.

“Од Нове године још већи број угоститеља и туристилчких радника ће бити принуђени да затворе своје објекте. Ми смо на све начине указивали на овај проблем, али није било разумијевања Владе. Тако да, што се тиче БиХ до сада је помоћ била веома мала”, рекао је Татић за БУКУ.

И Извјештај о утицају корона вирус на пословање у Републици Српској који је радила Унија удружења послодаваца показује да је највише послодаваца престало са радом управо у сектору туризма и угоститељства - 95 посто анкетираних, и производња текстила, коже и одјеће гдје 51 посто анкетираних пословних субјеката више не ради.

Што се тиче отпуштања радника, највећи дио послодаваца - 78 посто је приступило мјери отпуштања радника минимално, односно редукцији броја радних мјеста од 1 до 10 посто. У извјештају се такође наводи да су сектори у којима ће у наредном периоду доћи до највише отпуштања, и без новог ‘лоцкдоwна’, пољопривреда, ратарство и риболов - 32 посто, сектор грађевинарства 28 посто, малопродаја и трговина 22 посто, те транспорт и транспортна дјелатност 21 посто.

Раденко Бубић, предсједник Скупштине Удружења текстила, коже и обуће, при Привредној комори Републике Српске је јасан- здравље свих нас је свакако на првом мјесту, али итекако је битна и привреда: “Ако останемо без фирми, глад ће нам бити већи проблем него вирус”.

И економисти се слажу да бх. економија не би преживјела ново затварање. Истичу да је довољно отежавајућа и сама чињеница за домаћу привреду што су се многе земље на Западу, али и у окружењу, одлучиле на нови лоцкдоwн. 

КОЈА СУ РЈЕШЕЊА

Предсједник Удружења економиста РС - СВОТ Саша Грабовац сматра да би добро рјешење било тражење неког средњег пута, односно пажљиве селекције дјелатности којима би се уводила ограничења. 

“С једне стране, требало би узети у обзир број људи којима би нови лоцк доwн угрозио егзистенцију - власници компанија и њихових запослени - и буџетска средства која би била потребна да се омогући њихово “преживљавање” до престанка пандемије.

С друге стране, треба узети у обзир колико та дјелатност утиче на повећање броја обољелих и затворити само оне које имају највећи утицај на ширење заразе.

Све горе наведено треба ускладити са фискалним капацитетима, прије свега могућности задуживања, али и могућности смањења свих трошкова који се не односе на два главна циља-спашавање живота грађана и  спашавање привреде, без чијих би се уплата у буџете урушио цијели  систем, укључујући и здравствени сектор”, појашњава Грабовац.

Економиста Адмир Чавалић коментаришући цјелокупну ситуацију везану за одговор на пандемију у БиХ, истичући да је поражавајуће то што нема никаквих бихевиоралних мјера, општих циљева попут заштите старије популације, нити паметних рјешења за постојећу кризу.

Иста би, наглашава, значила покушај дигиталне трансформације друштва, унапријеђење фискалног оквира, модернизацију радног законодавства, побољшавање индустријске заштите, статистичког извјештавања и слично. Посебан фокус, додаје, треба бити на јачању капацитета нашег здравственог система који је тренутно под највећим притиском.

“Потребно је направити баланс између друштвених, здравствених, економских и других циљева. Како би се то постигло, најбоље је континуирано анализирати изабране индикаторе односно пратити какви су ефекти појединих мјера. Шта то значи у пракси?

Узимимо нпр. полицијски сат или обавезно ношење маске у јавном простору. Немамо јасних података о томе колико је прва, односно друга мјера допринијела унапријеђењу епидемиолошке ситуације у земљи. Разумијевајући комплексност друштвених односа и принципе бихевиоралне економије, могуће је да неке мјере имају и негативне ефекте -нпр. бихевиорални замор, већа окупљања у затвореним просторима итд.

Уз максимално уважавање добрих намјера природњака, ипак се мора разумјети да је друштво комплексна категорија. Претјерана забрана води бихевиоралном замору, претјерана подршка привреди стварању зомби компанија итд. Мора се водити рачуна о свим друштвеним аспектима и кроз различите моделе настојати антиципирати људско понашање.

Људи нису шаховске фигуре, нити постоје неки друштвени закони којима се воде”, појашњава Чавалић, додајући да фокус наших реформи треба бити на реконструкцији здравственог система, што је, иронично, и било дефинисано у оквиру Заједничких социоекономских реформи из 2019. године. Поред тога, нужно је и да ММФ постави јасне услове за нова кредитна средства.

“Сада је право вријеме да се раде структуралне реформе наше економије, а које се већ уназад 10 година одлажу”, закључује Чавалић.

На крају, наведимо и предвиђања Централне банке БиХ која и без новог затварања снажнији економски опоравак очекује тек крајем 2022. године.

(Бука)