Епископ Сергије: Распињање Александра Вучића
- Док год распињу Александра Вучића, знам да нам је добро кренуло, да нам иде, да смо ту гдје јесмо. Кад ућуте, знаћу да није како треба, да нестајемо и да нас неће бити. Вучићево распеће је наше васкрсење!
Пише: Епископ бихаћко-петровачки Сергије
Да живим у Београду или негдје у унутрашњости Србије, можда бих о предсједнику Вучићу размишљао на нешто другачији начин, можда бих, као многи, више био вођен личним а мање националним интересима.
Али, пошто сам монах и епископ који живи и столује у манастиру Рмњу, на пустој и суровој граници Босне и Лике, мој поглед на живот, саживот, на прилике и неприлике, условљен је само једним – жељом да духовно и биолошки преживи ово моје мало и нејако стадо Христово, које ми је дато на бригу и старање.
Већ три деценије ми се бринемо да не нестанемо, да нас има, да останемо тамо гдје нас је одувијек било.
За остварење ових скромних жеља увијек нам је недостајала помоћ, братска рука и разумијевање. Због тога смо више искрварили послије рата него у самом рату, јер ратне ране нико није желио да нам вида.
Међународна заједница није била заинтересована да нам помогне, а Република Српска недовољно јака да нас снажније подржи.
И када смо, од много наде и гледања у истом правцу, за час окренули главу од матице Србије, предсједник Вучић је погледао нас. И не само погледао, већ и помогао, и походио нас, два пута, као ниједан предсједник Србије до тада.
На томе смо му били и остали бескрајно захвални, јер Крајишници памте чак и онда кад се чини да су све заборавили.
Истине ради треба подсјетити да је Србија уложила новац у сваку општину и сваки град Републике Српске, али и у четири општине са српском већином у Федерацији БиХ, па тако, захваљујући тој истој Србији и њеном предсједнику, имамо, као израз трајне љубави, дјечије вртиће, болнице, путеве, храмове…
Међутим, да би се оспорило, омаловажило и све представило другачијим него што јесте, свакодневно се испаљују отровне стрелице у виду новинских написа и интервјуа наших освједочених душебрижника, који страх од великосрпских империјалистичких тежњи, посијан од њих самих у њиховим недобронамјерним умовима, покушавају измјестити у свакодневицу овдашњих Бошњака и Хрвата, којима, увјерен сам, предсједник Вучић жели исто што и нама Србима – мир, напредак и добре односе, без страха једних од других.
Напада се онај који је бјесмучно нападнут у Сребреници, покушава се дискредитовати онај који је помогао тој истој Сребреници, као нико до тад, а све са људском жељом да се ратне ране излијече међусобним повјерењем, да се овдашњи народи повежу модерним саобраћајницима, да нам, свима заједно, овдје буде боље, да сви имају посла, да нико не одлази у бијели свијет само да би нашао посао а изгубио све оно што има само у земљи у којој је рођен – рођаке, пријатеље, успомене, срећу…
Када се видјело да је све теже плашити оне друге и другачије великосрпским национализмом, јер је та матрица одавно истрошена, онда се дошло на не тако нову идеју да се за све окриве Руси, па да се они други и другачији плаше њима и, наравно, Вучићем као њиховим експонентом.
Узалуд!
Довољно је погледати чије су банке, тржни центри, гдје одлази радна снага и свакоме ће све бити јасно. Некоме је, очигледно, досадио мир и напредак, па би сада, осокољен резултатима америчких предсједничких избора, да „распакује Дејтон“, да поново отвори старе ране, да убије и оно мало наде које имају овдашњи Срби, Хрвати и Бошњаци, жељни мира и повјерења, жељни своје дјеце из Њамачке, унучади из Ирске, пријатеља из Америке.
Босна и Херцеговина у којој живим, у којој служим и у којој ћу кости оставити, има компаративне предности:
Хрватска помаже Хрвате, Србија Србе, исламски свијет Бошњаке. Ако нам умови и срца нису тијесни, у овој земљи има мјеста за све и свакога.
<имг срц="/стораге/имагес/2020/12/14/303925/епископ-сергије-распињање-александра-вуцица-2.wебп" алт="" wидтх="753" хеигхт="424" />
Није овој распетој земљи проблем Александар Вучић, већ фрустрације оних који би да ову земљу кроје по своме, а у тој политичко-кројачкој замисли овдје би било Срба тек толико да декоративно украсе вјерски и национални монолит замишљен у неком од мрачних центара моћи.
Знам да то предсједник Вучић не би дозволио, баш као ни предсједник Додик, као ни сваки други честити Србин којем је стало да иза нас нешто остане у овој лијепој и страшној земљи, која није и неће бити ничији плијен, већ простор у којем ће живот надјачати смрт, у којем ће бити бројније нове колијевке него радне визе, у којем ће комшија вјеровати своме комшији као брату рођеном.
Док год распињу Александра Вучића, знам да нам је добро кренуло, да нам иде, да смо ту гдје јесмо. Кад ућуте, знаћу да није како треба, да нестајемо и да нас неће бити. Вучићево распеће је наше васкрсење!
(БН ТВ)
Повезане вијести
Французи покушали да сруше тендер за ауто-пут Рача-Бијељина
Фестивал српских пјесама и игара у Источној Илиџи
Када страначки шеф преузме улогу: Додик заробио институције Републике Српске
Разбијена криминална група: Дрога са Пала преко Сарајева ишла ка Зеници
Срђан Лакић: Лаж је да напуштам Покрет Сигурна Српска
Коментари (42)
мартин брод
Епископ Сергије је будуцност СПЦ и у скором времену га видим на целу СПЦ.
попа
Лепо ово смисљено и на један веома културан нацин написано,само мало се све поквари кад спомену ову несрецу (нецу ни име да споменем). Зар ви свестеник сте код оцију цорави или вас стварно тај рудоња омадјио. Па он је одговаран за народ сто пати и сто смо дотакли дно. Неморате мени да вјерујете-узмите само снимке од његових изјава, па це вам све бити јасно.
Неса
Није да понижавам било чију жртву, али мени је Вучић симбол патње и страдања свог народа, симбол жртве за другога и бољи свијет. Исус се јесте ишао јавно разапињати да би показао своју поенту али крст који Вучић носи сваког дана за свој небески народ много је тежи.
Петар
Вучићу вараш се ако мислиш да помажеш Србима у Републици Српској, да ли свесно, али ипак вјерујем да је због необавјештености, ти помажеш Додику и његовом режиму и диктатура који обесправљују и понижавају овај народ у недоглед. Кад " свежеш Додика на краћи ланац" да ти што мање прилази тад ће твоја помоћ Србима у Републици Српској бити много значајнија.
Гоги
Напокон један добар текст и реалан
Груја
Сто хитније раздвојити цркву и дрзаву по угледу на модерне земље. Не плацају порезе, а граде зграде. Исто кад бих ја исао да светим водицу.
Светозар
Па гдје трпате тог мајмуна Додика са Вучићем нити је честит нити је србин,немојте га више дизати њему је крај свакако,ако невидите и незнате шта је јада нанио овој републици Србској онда га бар обиђите,он стварно не заслужује било какво помињање.
Мала Ласта
Владико, спомињање Додика у овом тексту је бас греска.
Самy
Можда је цркви добро кренуло.
???
Најлошија ствар је када се помијша истина и неистина. Има истине у овој причи, о тешком животу, о помоћи Србије, али се треба запитати искрено зашто је живот тежак и да ли се нешто може промијенитк. Нпр., шта ти вози и како живи главни бањалучки вјеродостојник као и многи други црквенодостојници широм Српске? Како живе и колико троше наши политичари, њихова дјеца и породице? Како живе разни тајкуни, многобројни безљебовићи по канцеларијама јавних фирми и институција, о томе причај мој вјерниче ако имаш праве вјере. Када бих те проблеме ријешили не би нам требале мрвице помоћи из Србије или било кога. Од Србије смо добили 20, 30, 100 милиона, а дуг нам је 5 милијарди, гдје су милијарде? И на крају, вјеруј у Бога, посебно ти као свештено лице, јер Бог је највећи а не Вучић или било ко други.
Урке
Васе преосестенство, па ви и не знате да Додик није предсједник. И ви ако имате икаквог утицаја, спасите Републику Српску од Додика а за Вуцица вам је скоро свака на мјесту.
Зивио
Вуциц и Додик и нека нам стално вако добро буде..
Крајишник
Више се о Републици Српској брине Вучићић,него ова наша будала. Све је раскућио и уништио,сва политика му се свела на куповину папака,крадју,манипулацију,подјеле и контаминацију српског народа. Вучићу,спашавај нас,док није касно!
Вељко
Бриљантно.
Романија
Одличан текст!
Бане
Ваше преосвештенство, свака вам је на мјесту,осим једне,није Додик патриота као Вучић, једина замјерка због убацивања његовог имена у овај патриотски контекст.
Његош
Ова задња реченица је суштина: "Док год распињу Александра Вучића, знам да нам је добро кренуло, да нам иде, да смо ту гдје јесмо. Кад ућуте, знаћу да није како треба, да нестајемо и да нас неће бити. Вучићево распеће је наше васкрсење"
Вукашин
Свака част овом часном и вјерном нашем српском епископу, паметно звори,посебно ми се свидја ова задња реченица.
Немања
Вучићу нека те Бог чува,а ти спаси нас од од овог зла Милорада Додика, својим глупим поступцима,довео нас је на руб пропасти.Све је изнутра уништио.
Нада
А што спомену ону сподобу и све поквари!
Никола
Вучић је снажан и моћан и сви ударци ће ићи према њему.Недај се Ацо Србине,твој народ је из тебе.
Милош
Неће Вучићу бити лако, све очи су упрте у њега!
реалност
Истина је много горца, али и васкрсење нам добро додје јер треба позитивно размисљати.
Зналац
Хм, откад то Њемацка окупација Европе, Балкана, Србије и Српске постаде нас интерес ?!
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.