Здравствене установе предњаче у неплаћању пореза

На првом мјесту, када је у питању неплаћење пореза и доприноса, је Универзитетски клинички центар у Бањалуци, са дугом већим од 80 милиона марака. Ријеч је о старим, наслијеђеним проблемима, каже директор ове установе.

"У протекле четири године, колико ја руководим УКЦ-ом, ова установа није дужан ни марку. Ни држави, ни пореској, ни добављачима, ни радницима. Ми смо прошлу годину завршили позитивно, а и ову ћемо. Дакле, медији говоре о вијести старој четири године", рекао је директор УКЦ-а РС Владо Ђајић.

Здравство крвари. Та изјава је обиљежила и експозе премијера Радована Вишковића 2018. године, када је, између осталог, најављено да ће све установе прећи на трезорско пословање, директори који не буду плаћали порезе и доприносе бити смијењени, а јавне набавке бити централизоване.

Но, ништа од тога није урађено, подсјећа бивши министар здравља Слободан Станић, уз напомену да је укупан дуг у овом сектору већи од милијарду марака.

"Здравству су хитно потребне реформе. Морамо мијењати прво министарство здравља и Фонд", истакао је Станић.

На списку Пореске управе РС са вишемилионским дуговима су и болнице и клинички центри Источно Сарајево, Фоча, Добој, Бијељина, Приједор.

"Имамо наизглед ситуацију без излаза. Треба наћи новац да се измире дугови. Наравно, тај новац опет иде Пореској управи, односно, Републици Српској. Али, треба неко да сједне и да се бави својим послом," казао је економиста Зоран Павловић.

Но, установе здравља нису једини дужници. Међу првих десет на списку Пореске управе РС су и Фабрика глинице Бирач у стечају, Унис фабрика цијеви Дервента, "Сwисслион Индустрија алата" Требиње.

"На пореском "стубу срама" су мање-више исти дужници и углавном иста или већа дуговања као и претходних година, што, закључак је низа наших саговорника, указује на слабо функционисање правне државе, као и на већ добро познате проблеме у функционисању бирократије," рекао је новинар Синиша Вукелић.

(Акта)