Балкан остаје и даље најтрусније подручје Европе

Мала је вјероватноћа да ће свијет ући у нови велики рат, иако се свјетске нуклеарне силе труде да објасне да је казаљка на њиховом сату стрпљења дошла на 5 до 12, тврди војно-политички аналитичар Владе Радуловић.

“То не значи да ја ту тезу апсолутно могу да одбацим јер ви никада не знате шта је у нечијој глави. Да ли је корона допринијела неком глобалном конфликту – па сигурно да јесте. Али ако говоримо сада о великим сукобима, онда би то био термо нуклеарни сукоб у коме нико не би био поштеђен”, рекао је  војно-политички аналитичар Владе Радуловић.

“У Европи нема сумње да је ово простор који је најподложнији могућем конфликту чак и оном најдеструтивнијем као што је рат. Нажалост ми данас имамо двије неуралгичне тачке када је ријеч о сукобу. То је Косово и Метохија с једне стране и БиХ са друге стране, однсоно будућност Републике Српске, као и питање будућности хрватског народа у БиХ”, додао је Рајко Петровић са Института за европске студије из Београда.

Петровић је рекао да је Балкану било много боље када је центар европске политике био у Паризу, него данас када се тај центар преселио у Берлин.

“1995. се десила смјена власти у Француској, Ширак је смијенио Митерана. Митеран никада није имао тако радикало лошу политику према нашем простору. Били су свјесно онога што говори данас и Макрон, а то је да не можемо да говоримо о просперитетној Европи, уколико је само Берлин доминантан.”

Војни напредак великих сила праћен је и условљен економским напретком, тврди економиста Срђан Лалић, те напомиње да то иде на штету домаћих економија.

“Структура нашег извоза је везана само за ресурсе, а требало би да буде везана за производе. Слушамо свакодневно колико се само увози меса. Од толико наших пашњака и обрадиве површине ми смо дошли до тога да увозимоогромне количине меса за које не знамо поријекло”, сматра економиста Срђан Лалић.

Он подвлачи да је проблем економије на Балкану затворени систем у којем се не сарађује и не траже заједничка рјешења.

БН ТВ