Живот у Бањалуци скупљи него у Бечу, Берлину, Загребу ...

Подаци су ово интернет-сајта "Нумбео", који важи за највећу свјетску базу података о животним трошковима, као и о квалитету живота.

Градови у БиХ на овом сајту предњаче и у цијенама других производа, али и намета, а саговорници "Независних новина" кажу да ови подаци нису изненађујући, већ очекивани.

На истом сајту, према висини цијене стана у центру, Бања Луке се налази испред Рио де Јанеира, а цијена мјесечне ренте трособног стана у граду на Врбасу је већа од оне у Сарајеву, али чак и од оне у Истанбулу.

Вртић, државни и приватни, у Бањој Луци кошта око 260 КМ, у Сарајеву око 280, али је цијена за око 20 КМ нижа у главном граду Њемачке Берлину, гдје би вас вртић мјесечно коштао око 250 КМ.

Карта у једном правцу за јавни пријевоз у Бањој Луци износи 1,80 КМ, у Сарајеву 1,60, а ниже цијене карата јавног пријевоза има чак и Москва, гдје карта кошта 1,09 КМ.

За килограм јабука у Бањој Луци морате издвојити око 1,90 КМ, у Београду 1,85, у Сарајеву 1,75, док ће вас килограм ове воћке у Варшави коштати 1,71 КМ.

Да Бања Лука предњачи и у цијени неких других намирница, показују подаци на овом сајту, гдје је приказано да пола килограма хљеба кошта 1,28 КМ, а јефтинији хљеб се може купити у Москви и кошта свега 0,97 КМ.

Загрепчанин који се укључио у емисију на "Нес радију", казао је да у овом хрватском граду цијена квадрата стана није мања од 2.500 еура, а у центру око 3.500 еура, са просјечном платом од 900 еура те да око 60 одсто људи има плату и мању од тога.

Муриса Марић, извршна директорица Удружења грађана ДОН Приједор, рекла је за "Независне новине" да овакви подаци нису изненађујући, јер у БиХ не постоји стратегија која није везана за повећања цијена.

"Све компаније, да би намиривале своје мањкове, иду преко леђа грађана, потрошача, дижући цијене", казала је Марићева. Када је ријеч о свим осталим давањима, па и о овим која се тичу ренте, додала је, то је нешто што су у овом удружењу и раније примијетили.

"Када многе земље у Европи у овом периоду пандемије ни не размишљају о дизању цијена, ми у БиХ имамо нереалне цијене. Подизање цијена грађевинског материјала није толико да би се због тога цијена квадрата стана дизала и до четири или пет пута", навела је Марићева те додала да ни квалитет градње у БиХ није ни близу квалитету у Европи. Додала је да су бх. грађани у односу на држављане других европских земаља склонији да дижу стамбене кредите, олако се задужују, несвјесни да пандемије у цијелом свијету прави проблеме са запосленошћу.

Адмир Чавалић, економски аналитичар из "Мулти" Тузла, казао је да постоји неколико разлога зашто су цијене више у бх. градовима у односу на друге европске и свјетске градове.

"Када говоримо о некретнинама, ми немамо динамично тржиште, што значи да је оно врло круто и детерминирано односима дијаспоре. Чињеница је да БиХ спада у десет земаља у свијету по јачини властите дијаспоре, а то увјетује раст цијена некретнина", рекао је Чавалић. С друге стране, наводи он, БиХ де фацто има отворену економију, која је везана за ЕУ.

"То увјетује да имамо глобалне цијене, а с друге стране, ниска продуктивност рада и високи намети узрокују ниске наднице, што опет узрокује изузетно низак животни стандард", појаснио је Чавалић.

(Независне)