Инцко остаје на функцији, Шмит не одговара Русији?

Како пише београдски "Данас", саговорници овог листа истичу да су се именовању Шмита, представника ЦСУ-а, већ успротивили Руси и српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик, као и да је пажња званичног Берлина умногоме усмјерена на септембарске парламентарне изборе, па су збивања на Балкану "у другом плану". 

Њемачки парламент је званично подржао кандидатуру Шмита за високог представника у БиХ, а шпекулише се да је "зелено свјетло" за његову кандидатуру дала и администрација америчког предсједника Џо Бајдена.

"Негодовање Републике Српске је само један од проблема у вези с избором Инцковог насљедника. Срби у БиХ немају званичну улогу у таквом именовању, али без сумње, Европљани ће узети у обзир њихову позицију, а то је противљење не само СШмиту, већ и функцији високог представника. Да би нови високи представник уопште имао ауторитет, мора да најприје буде широко прихваћен. Стога, Европљани су узнемирени због претњи из Бањалуке неком врстом освете, нарочито имајући у виду поновне приче о могућој сецесији", пише "Данас" позивајући се на неименовани извор у Берлину.

Оно што додатно компликује читав процес јесте неслога на међународној сцени – размирице између Русије, с једне стране, и Запада (САД и ЕУ), чији интереси у БиХ се умногоме разликују.

"У прошлости су ти спољнополитички играчи увијек настојали да постигну сагласност о именовању како би високи представник могао да има ауторитет у име цијеле међународне заједнице. Ипак, овог пута нема консензуса и постоји јасна опасност да ће Русија блокирати то именовање. Узимајући све наведено у обзир, не треба искључити могућност да након краха у преговорима о кандидату Инцко остане на функцији", прецизира извор листа "Данас".

Према мишљењу појединих дипломата, у случају да се обистини сценариј "задржавања ветерана" Инцка, "он ће бити чак још слабији него прије, јер је недвосмислено предочио да више не жели да обавља тај посао".

"Једино рјешење, стога, остаје да се пронађе неки трећи кандидат за високог представника, али имајући у виду драму која се одвија у контексту Шмита, питање је ко би пристао на кандидатуру", објашњаваја саговорник из Берлина.

Франз-Лотхар Алтманн, њемачки универзитетски професор и стручњак за Западни Балкан, указује да су "политичке дискусије које се ових дана воде у Њемачкој, фокусиране на борбу за то ко ће бити кандидат за новог канцелара уколико коалиција ЦДУ/ЦСУ побиједи на изборима.

"Стога, могуће је да се о БиХ и високом представнику дискутује негде у кулоарима. Кристиан Шмит је искусан политичар, нарочито у питањима која се тичу међународних односа, и он би могао да буде права особа која би поново оснажила улогу високог представника у БиХ, али очекујем да ће Русија наставити да се свим силама противи његовом именовању, јер интензивнија активност високог представника није оно што Москва жели.

Ако међународну заједницу не буде представљала нека јака личност, БиХ ће се, на крају, распасти. Том распаду би аплаудирао словеначки предсједник Јанша који се залаже за етнички хомогене државе. Ипак, на Балкану потпуно етнички хомогене државе остаће само илузија, и Словенија је малтене једини примјер за то", поручује Алтманн.

(Агенције)