Више од 730 фирми немају радника, а зарадиле 38 мил. КМ

Милионску добит имало је шест фирми, а најуспјешнија међу њима је фирма „Бора“ са профитом од 4,2 милиона КМ.

Фирма „Бора“ бави се наплатом потраживања које јој је продала бивша Хипо Апле Адриа банка.

Одмах иза „Боре“ налази се фирма „НД Спортс Гроуп“ Бијељина са добити од 2,2 милиона КМ. Ова фирма бави се посредовањем у трговини специјализованој за одређене производе или групе осталих производа.

Слиједе их предузећа „Дарсе“ са 1,6 милиона профита, „НФАСС“ са 1,1 милиона КМ те „ПримеСоццер Манагемент“ са милион марака добити.

Фирме без радника граде зграде и производе струју

Занимљиво је да се међу најчешћим дјелатностима којима се баве фирме без радника налазе и изградња зграда и производња електричне енергије.

„У топ пет дјелатности којима се баве предузећа без радника радника спадају савјетовање које се односи на пословање и остало управљање, неспецијализована трговина на велико, изградња стамбених и нестамбених зграда, производња електричне енергије, агенције за рекламу и пропаганду“, казали су за Цапитал у Агенцији за посредничке, информатичке и финансијске услуге (АПИФ).

Укупан број фирми које немају ниједног радника на крају прошле године је био 1.805, али нису све активне.

Од тог броја, према подацима АПИФ-а, активна су 1.763, у стечају је 26, из регистра је брисано 14, док су у ликвидацији била два предузећа.

Директор Уније удружења послодаваца РС Саша Аћић каже да у Унији немају таквих фирми да би инспекцијски органи требали контролисати пословање оваквих предузећа уколико остварују неке значајније промете.

„Инспекцијски и порески органи би код фирми које немају раднике, а остварују већи промет требали да појачају контроле с циљем спречавања прања новца“, казао је Аћић.

Власници себи исплаћују добит, умјесто плату

Генерални секретар Савеза синдиката Горан Станковић за Цапитал истиче да је пословање фирми без радника један од начина за избјегавање плаћања различитих обавеза како према држави тако и према радницима.

„Фирма не би могла да оствар добит да неко за њу не ради. Проблем је што радници који раде за такве фирме немају класичне уговоре о раду на неодређено или одређено вријеме, већ менаџерске, уговоре о обављању послова директора, уговоре о дјелу, односно уговоре на основу којих се остварује профит, а обавезе према држави и особама које обављају те послове су сведене на минимум“, нагласио је Станковић.

Са једним радником 1.741 предузеће

Подаци АПИФ-а показују да је велики број и предузећа која запошљавају само једног радника, а такође су профитабилна.

Тако је на крају прошле године у Српској било 1.741 предузеће са једним радником, од којих је чак 1.204 пословало позитивно.

Економски аналитичар Адмир Чавалић каже да то што постоје фирме без радника није спорно уколико се оне баве услугама. Појашњава да директор, којег свака фирма мора да има, не мора нужно бити запослен, већ може имати менаџерски уговор.

„Свака фирма мора имати минимално једну одговорну особу и она може бити ангажована на менаџерски уговор. Дакле, запошљавање није услов постојања компаније и сама чињеница да такве компаније постоје то показује. Има таквих фирми и у ФБиХ. Оно што је битно је којим секторима те фирме припадају. Претпостављам да се углавном баве услужним дјелатностима или пласирају неке производе на тржиште“, казао је Чавалић.

Каже да се, када су овакве фирме у питању, може поставити питање и да ли оне служе као параван за избјегавање плаћања пореза према држави или прање новца, али је изразио сумњу да се ради о таквим фирмама наводећи да су протеклих година урађене бројне реформе и да је све мање таквих фирми.

Цапитал је раније писао да је Српска посљедњих година постала веома примамљива за отварање фирми странцима који на тај начин покушавају избјећи плаћање пореза у својој земљи.

Само су држављани словеније у протекле двије године отворили на стотине предузећа, а њихове компаније немају ни број телефона, ни интернет страницу, ни канцеларије. На адресама на којима су пријављене углавном не постоје никаква обиљежја на основу којих би се могло утврдити да се ту налазе.

Највећу улогу у масовном отварању ових предузећа имао је Рок Снежић, против којег је недавно покренута међународна истрага. Тада је саслушано више лица која се се сумњиче да су чинили кривична дјела и омогућили извлачење новца из фирми из Словеније, и то у милионским износима.

(Цапитал)