Скандалозан поступак Младих социјалдемократа

Најновији случај из Драгочаја, насеља на периферији Бањалуке, гдје су Млади социјалдемократи (МСД) организовали догађај за дјецу у дворишту тамошње основне школе, покренуо је расправу на друштвеним мрежама о томе да ли је у овом случају ријеч о злоупотреби малишана и ко је одговоран за то политичке партије или родитељи.

Није ово први случај у којем нека политичка странка организује неки догађај за малишане. У томе не би било ништа спорно да се на том догађају не промовише властита странка, било она из власти или опозиције.

Борба за нове чланове

Од дијељења пакетића, преко креативних радионица, па до организовања забава за малишане, све уз лого политичких странака, слика је коју је јавност често имала прилику да види у градовима и општинама широм Републике Српске.

Вријеме празника или изборних кампања је посебно идеално вријеме да политичке партије под маском подјеле поклона преко дјеце уберу који политички поен, разговарају с родитељима и покупе симпатије можда будућих чланова.

Није ријеткост ни да народне посланике, одборнике, шефове странака или (градо)начелнике виђамо у неформалном дружењу с дјецом, а те фотографије се потом пласирају на друштвеним мрежама тих политичара.

Медији

Исто тако, често можемо видјети страначке функционере који посјећују домове, вртиће, болнице и дјеци дијеле поклоне, а потом све то пласирају у медије и на друштвене мреже.

И док би тако нешто у западњим земљама било кажњиво, код нас злоупотреба дјеце, као и многе друге ствари, постаје готово прихватљиво у друштву.

Из институције Омбудсмана за дјецу Републике Српске раније су већ упозоравали да дјеци није мјесто на страначким страницама, друштвеним мрежама, фотографијама с политичарима, билбордима, трибинама или постерима, нити да догађаји који се организују за малишане требају носити обиљежја странака. Њихови апели, међутим, до сада нису уродили плодом.

Није забрањено да странке организују дјеци својих чланова прославу, радионицу или додјелу пакетића, али онда треба јасно ставити до знања о чему је ријеч.

Не бирају средства

Политички аналитичар Дарко Кузмановић каже да годину и по дана прије општих избора 2022, који ће за све на неки начин представљати ситуацију “бити или не бити”, можемо рећи да је изборна кампања увелико почела.

Средства се, каже он, већ сада не бирају и можемо само замислити како ће само изгледати наредно политичко љето.

Међутим, у свему томе дјеца су, како каже Кузмановић, популација која би требала и морала бити поштеђена и остати изван наше суморне политичке свакодневице – гледано с аспекта људских права и самог закона, али и из моралних разлога.

Према његовим ријечима, дјеца треба да живе дјетињство, а не да различите политичке партије и појединци у циљу стицања директне политичке користи преко њихових леђа остварују своје политичке и друге циљеве.

– Јучерашња организација догађаја за дјецу од стране МСД, који представљају омладински погон СНСД, скандалозан је и недопустив. Користити дјецу за личну и партијску промоцију је неприхватљиво, а ако је ово био један од покушаја да се “приђе народу”, онда бих то окарактерисао као веома лош покушај – сматра Кузмановић.

Индоктринација

Он каже да постоји много других начина за придобијање гласова, а не да се то чини преко дјеце, која уопште нису и не могу бити свјесна да су предмет политика, које уопште не бирају средства да дођу до циља, тј. гласова.

Кузмановић истиче да ово није први пут да се дјеца злоупотребљавају у политичке сврхе, јер су и раније то чиниле неке опозиционе партије.

У социолошком смислу, каже Кузмановић, ради се о класичној индоктринацији дјечије свијести и креирања култа партије и личности од најмлађих дана, а политичке партије у оваквим ситуацијама имају своју рачуницу и врло добро знају шта раде.

Кузмановић истиче да у тој причи нико није чист али дјеца морају да буду на првом мјесту и да живе дјетињство. Додаје да то доводи до закључка да организација дјечијих догађаја под окриљем политичких партија не би смјела да се одвија.

– Међутим, велика је разлика када једна политичка личност посјети школу или се дружи с дјецом у својству функције коју обавља од дружења иза којег стоји политичка партија. Ту треба направити јасну разлику, иако је та граница веома танка и зависи од самог временског интервала, као и од тога, да ли политичар остварује контакт с дјецом као дио институционалног апарата или представник политичке партије којој припада – сматра Кузмановић.

Некажњена пракса

Истиче да је општепозната чињеница да је политичка злоупотреба дјеце оштро забрањена свим међународним конвенцијама о људским правима, па се у свему томе поставља логично питање гдје су и зашто не реагују  све те невладине организације у БиХ, које се очигледно само декларативно боре за заштиту права дјеце.

Кузмановић је мишљења да политичке партије и појединци који своју директну политичку промоцију врше преко леђа најмлађих и најосјетљивијих треба да буду и новчано и у сваком другом смислу  кажњени.

– Међутим, у држави у којој један политичар који дијели дјеци новац у јеку предизборне кампање остаје некажњен, ми се немамо чему надати. Омбудсман за дјецу не реагује, УНИЦЕФ, институције – све је практички заказало и најстравичније у цијелој причи је чињеница да злоупотреба најмлађих у политичке сврхе постаје сасвим нормална и  природна – напомиње Кузмановић.

Наводи да, такође, не треба заборавити да је у свему томе и одговорност родитеља огромна.

Казне

У развијенијим земљама, како истиче Кузмановић, овим питањем  би се позабавили сви, а социјале службе би сигурно у рекордном року закуцале на врата родитеља који би своју дјецу излагали оваквој врсти политикантства.

Кузмановић поручује да би родитељи морали да знају да дјеца не смију да буду предмет политичких поткусуривања и нечијег политичког маркетинга, па би стога и они сами морали да буду прво упозорени, а онда и драконски кажњени.

– Такође, било би добро када би се за саме родитеље могле организовати едукације гдје би они били упозорени колику штету наносе властитој дјеци водећи их на предизборне скупове и вршећи, свјесно или не, притисак на њих у погледу политичке оријентације. Међутим, поставља се питање да ли уопште постоји интерес институција за тако нешто – наводи Кузмановић.

Он наглашава да су поједини модели понашања попут бахатости, неваспитања, осионости, вулгарности (…), захваљујући неколико појединаца на нашој политичкој сцени, постали нормалан, па чак и пожељан модел понашања.

– Политичка злоупотреба дјеце је још опаснија и она се, за добробит цијелог друштва, свим расположивим средствима мора зауставити. Што прије – закључује Кузмановић.

(Српскаинфо)