Може нам бити боље! Политичари на власти су криви што не идемо напријед

Амерички предсједник Џозеф Бајден недавно је потписао извршно наређење о додатним санкцијама против власти и појединаца који угрожавају мир, безбједност, стабилност или територијални интегритет било ког подручја или државе на Западном Балкану.

Шта то значи за БиХ и Републику Српску?

Гдје је у таквим околностима БиХ и Република Српска и да ли има спремности да се крене у реформе које тражи међународна заједница?

- Борба против корупције, спровођење права и међусобно уважавање – на овим пољима БиХ годинама биљежи неуспјехе. Неспровођење ових реформи је корак уназад, порука је амбасадора САД у БиХ Ерика Нелсона предсједавајућем Предсједништва БиХ Милораду Додику.

Аналитичари по овом питању немају дилему, искључиву одговорност за наведено, сносе политичари.

„Политичарима који владају на челним позицијама у БиХ, али и у ентитетима, просто није у интересу да БиХ гурну напријед, из простог разлога што би то угрозило њихове позиције на којима се тренутно налазе“, сматра политиколог Дарко Кузмановић.

Реформе које су на чекању, главна су препрека и економског развоја БиХ и обезбјеђивања социјалне сигурности њених грађана. Подаци доказују да је само Република Српска тренутно задужена преко шест милијарди марака.

Економисти кажу да задужења, поготово прошлогодишња, нису изненађење јер се радило о борби против пандемије. Слично је, истичу, и у Европи и свијету, јер су и државе попут Њемачке и Јапана презадужене. Ипак, сматрају да надлежни морају кренути у адекватно реформисање система.

„Морамо да мијењамо одређене законе када је у питању школство, здравство, када је у питању систем јавних набавки, када је у питању ПДВ. БиХ треба да буде држава која ће у што краћем року повећати своје активности на инфраструктури, превасходно мислим на путну. Ми морамо направити четвороструко па и петоструко већи број километара ауто-путева, како би нам инвеститори сами дошли, како би се робе брже кретале.“, каже економиста Александар Љубоја.

Док траје полемика око тога како и на који начин омогућити спровођење реформи, из САД стиже и упозорење о додатним санкцијама за земље Западног Балкана, уколико наставе са угрожавањем мира, стабилности и људских права. Евентуалне санкције ће отежати дијалог, бар када је ријеч о БиХ, одговара Милорад Додик. Међутим, стручњаци не мисле тако.

„Из простог разлога што би то могло на неки начин да натјера политичаре у БиХ да напокон почну да раде свој посао, јер буквално имамо идентичну ситуацију 25 година послије рата. Може се слободно и рећи да је економска ситуација у првих неколико година послије рата била много боља него што је данас.“, наглашава Дарко Кузмановић.

- Да су политичари одговорни за ситуацију у којој се налазимо - сматрају и грађани.

„Искључиво су кривци они и евентуално неко кога морају слушати. А на политичарима је све, није на нама народу ништа. Ми морамо слушати шта они говори, и поштовати законе.

Народ није крив. Крив је онај што влада са нама и што руководи. 

Ми смо само овце за шишање, по мом мишљењу, а политичари одлучују о нама. Може ли нам бити боље? Може, ако се промијени читав систем у овој земљи. Прво треба да се регулише судство, јер ми имамо добре законе, али ти закони нису примјењиви на пракси.“, кажу између осталог грађани.

А Босна и Херцеговина може сносити посљедице и уколико до краја године не прилагоди Устав и Изборни закон одлукама Европског суда за људска права у Стразбуру.

Аналитичари нису увјерени да ће владајуће странке дозволити промјене Изборног закона до 2022. године, што су и потврдили Милорад Додик и Драган Човић након састанка у Бањалуци.

(БН)