Стандарди у БиХ нису испуњени, али се улажу напори

"Власти су показале да генерално појачавају напоре у поређењу са периодом из претходног извјештаја, имајући у виду утицај пандемје ковид 19 у смислу капацитета против кријумчарења, и зато је статус БиХ подигнут у другу групу", наводи се у документу.

Стејт департмент указује на јачање снага које се боре против кријумчарења људи издвајањем средстава за њихов рад и оперативне трошкове, повећањем њихове бројности и стварањем мреже тужилаца и истражилаца ради лакше координације.

"Република Српска је измијенила свој закон да би повећала минималну казну за кријумчарење дјеце са пет на 20 година затвора и проширила је дефиницију кријумчарења", пише у извјештају.

Указано је и на случај судије из Тузланског кантона који је изрекао највећу затворску казну до сада за присиљавање дјеце на просјачење, као и да је Агенција за истраге и заштиту - СИПА основала оперативни тим са четири регионалне канцеларије.

"Власти су повећале свеукупне напоре за заштиту жртава идентификовањем већег броја жртава, комбиновањем фондова за домаће и стране жртве и додјелом средстава невладиним организацијама које се боре против кријумчарења, а урадиле су и нацрт смјерница за стандардизацију помоћи жртвама, посебно када је ријеч о дјеци", наводи Стејт департмент.

Напоменуто је и да су власти сачиниле нову базу података ради стандардизације сакупљања података о жртвама кријумчарења, успоставиле 18 регионалних тимова за мониторинг ради координације напора против кријумчарења и помогле да се регрутује и обучи 25 ромских активиста да би се придружили овим тимовима.

"Ипак, власти нису испуниле минимум стандарда у неколико кључних области. Држава, Република Српска и Брчко дистрикт нису осудили ниједног кријумчара, а Федерација БиХ их је осудила мање него у претходној години", подвлачи се у извјештају.

Стејт департмент закључује да снаге реда редовно истражују мање прекршаје у оквиру кријумчарења, док судије у Федерацији настављају да изричу казне које су испод минималних.

"Снагама за спровођење закона недостају капацитет, ресурси и техничко знање, што умањује њихову способност да проводе ефикасне истраге и кривичне поступке у чијем су центру жртве", додаје се у документу.

У извјештају пише да "власти оправдавају случајеве потенцијалног просјачења које врше дјеца и присилног рада Рома као традиционалне културне праксе и обичаје, а понекад враћају дјецу у њихове породице и онда када су родитељи умијешани у њихову експлоатацију".

"Поред тога, власти нису довољно проактивне у напорима идентификовања, а као резултат често кажњавају жртве због незаконитих дјела на која су их кријумчари приморали, посебно када је ријеч о оптужницама за мања кривична дјела", пише у документу Стејт департмента.

(Срна)