ЕРС руши архив и прави зграду од шест милиона КМ

Први корак у овој поменутој инвестицији је потрага за понуђачем који ће израдити пројектну документацију, која би ЕРС требало да кошта до 300 хиљада марака без ПДВ. Са порезом документација ће достићи вриједност до 351 хиљаду марака.

Тендер за израду инвестиционо пројектне документације за надоградњу и проширење Управне зграде МХ „ЕРС“ у Требињу расписан је јуче.

Траже се услуге израде техничке документације, односно урбанистичко техничких услова, главног пројекта и пратећих елабората, за изградњу пословне зграде.

Локалитет на коме је планирана градња објекта налази се у ужем градском подручју Требиња, у Немањиној улици. Власник земљишта је Град Требиње.

На земљишту се налази објекат, који је био дио војног комплекса „Сјеверни логор“ и у њему је дио градске администрације и градски архив. Тај објекат би требало да се руши и да се онда изгради нови, с подрумом, четири спрата и повученом етажом, у двије ламеле.

Укупна нето површина новог објекта биће око 3.473 метра квадратна, од чега минимална површина Ламеле 1 треба да буде 1.196 квадрата, а која ће бити у власништву Града Требиња.

„Пројектним рјешењем потребно је обезбиједити адекватну функционалност објекта, који ће уједно бити на одговарајући начин интегрисан у постојеће урбано окружење. Реализацијом овог пројекта стекли би се услови да Град Требиње добије нове квалитетне и функционалне административне просторије, на рачун изградње додатног капацитета простора за потребе ЕРС, будућег сувласника дијела објекта“, навели су у Матичном предузећу „Електропривреде РС“.

Портал ЦАПИТАЛ је раније објавио да ЕРС планира доградњу/изградњу управне зграде предузећа у Требињу и да ће за њу да издвоји чак шест милиона марака, док је додатних 600.000 КМ предвиђено за израду инвестиционо пројектне документације за надоградњу и проширење те зграде.

ЕРС је у прошлој години остварила губитак од 29 милиона КМ, а о финансијским проблемима у којима се холдинг налази говори и податак да већина зависних предузећа има милионске дугове за порез, а све чешће посежу и за кредитима како би успјели да измире своје обавезе.

(Цапитал)