Којем Милораду Додику грађани могу вјеровати?

Међутим, сва његова досадашња обећања о самосталности РС, напуштању заједничких институција и друге пријетње, отишле су у вјетар. Како му вјеровати данас, послије свега!?

Одлуку високог представника у БиХ Валентина Инцка, да се у Кривични закон БиХ уведе забрана и кажњавање негирања геноцида и величања ратних злочина, члан Предсједништва БиХ Милорад Додик као да је једва дочекао. Истог дана је у име Републике Српске помпезно одбацио наметнуту одлуку и најавио институционални одговор.

„Геноцид се није десио у Сребреници. То каже међународна комисија која је управо издала свој извјештај. То кажу многи релевантни фактори у свијету“, казао је Додик. 

На констатацију да ће Тужилаштво БиХ формирати предмет против оних који негирају геноцид, Додик је чак покушао да покаже храброст:

„Ево, није био геноцид у Сребреници. Довиђења“, поручио је Додик.

Поново се кријући иза народа, као у случају пропалог референдума, Милорад Додик је први ставио потпис на петицију против Инцкове одлуке, коју, мимо институција РС, воде људи из његовог кабинета. 

Међутим, 2007. године, као предсједник Владе, Додик је о дешавањима у Сребреници говорио другачије.

„Ја знам савршено добро шта је било. Био је геноцид у Сребреници. То је пресудио суд у Хагу и то је неспорна правна чињеница“, рекао је тада Милорад Додик.

Као и о Сребреници, Додик је своје мишљење, у складу са политичким потребама, мијењао и о кључним историјским личностима. Посебно о првом предсједнику Републике Српске, Радовану Караџићу.

„Ја сам увјерен да Радован Караџић и људи око њега који су заиста чинили злочине и проузроковали страдање свих народа овдје, апсолутно требају да одговарају пред судом и да не могу да буду никакви национални или епски хероји“, причао је Додик 2004. године.

Међутим, на отварању студентских домова на Палама, 12 година касније, Додик је рекао сљедеће:

„Све што сам икада рекао, садржано је у једној ствари. Цијеним и поштујем Радована Караџића као човјека који је имао снагу и карактер да води овај народ.“

На Додиковој листи „некад и сад“ , нашао се и ратни командант Главног штаба Војске Републике Српске, Ратко Младић.

„Сада читав један народ испашта и у Републици Српској и Србији зато што је неки Младић тамо одлучио да неће да се преда и да неће да оде на суд или Караџић. И онда он каже да воли српски народ. Ђавола он воли“, говорио је Додик о генералу Младићу.  

Након пресуде хашког трибунала, којом је Младић осуђен на доживотну робију, Милорад Додик је рекао:

„Ова пресуда ће оснажити став српског народа да је генерал Младић историјски херој и патриота. За Србе Ратко Младић је одувијек био херој.“  

Занимљиво је да су Додику данас спорне одлуке које су доносили високи представници у БиХ, попут ове посљедње, Инцкове.

„Ово је правно неутемељена одлука, они бонским овлашћењима никада нису имали право да намећу законе.“, поручио је члан Предсједништва БИХ.

Додику раније нису сметала бонска овлашћења високих представника. Када је 1999. године Карлос Вестендорп смијенио тадашњег предсједника Републике Српске Николу Поплашена, зато што је одбио да именује Милорада Додика за предсједника Владе РС, није се бунио, већ је лично наредио избацивање Поплашена из Банског двора.

„Мислим да је он човјек који је веома добро процијенио било овдашњих грађана, односно заиграо је на ону карту популизма, јаких националних емоција, набоја, који су га винули у сам врх и држе га деценијама на том постољу“, сматра политички аналитичар Тања Топић.

Када све ово имамо у виду, логично се намеће питање: Којем Милораду Додику грађани могу да вјерују?

„Ја знам савршено добро шта је било. Био је геноцид у Сребреници. То је пресудио суд у Хагу", казао је Милорад Додик 2007. године.

„Ево, није био геноцид у Сребреници. Довиђења“, рекао је Милорад Додик 23. 07. 2021. године у Бањалуци.

(БН)