"Отворени Балкан" није српски свет нити руска подвала, Не знам ко може прогутати ту "ловачку причу"!

Бивши министар иностраних послова БиХ Златко Лагумџија сматра да постоји шанса ако се заједно поставимо као регионални проблем па тако и као регионално рјешење.

"Јасно је да смо ми (БиХ) ту најкилавији, да смо и међу фамилијом званом Западни Балкан ми постали сиромашни рођак из провинције који је свима помало дојадио. Умјесто подјела које су вишедеценијска карактеристика региона све висе расте свијест да се Регион гледа као нешто што мора бити све компактније те да морамо мијењати наратив сукоба и конфронтације у сарадњу и кооперацију", каже Лагумџија у интервјуу за Рапорт.

Он је мишљења да је прича о "Отвореном Балкану", договору Србије, Албаније и С. Македоније, која долази из владајућих кругова у Сарајеву слика укупног политичког и интелектуалног стања.

"Овдје не постоји осмишљена државна политика. Не постоји нешто што се зове осмишљен дијалог у институцијама и друштву у цјелини. Умјесто тога пар наших лидера сједну са својим спин докторима за популизам, па Отворени Балкан пореде са српским светом, да би нам потом подметали лажне дилеме и дивље теме како се на овај начин одустаје од ЕУ и сличне којештарије. То јасно показује да нема државничке политике, да нема експертног и институционалног дијалога у јавности који се у свакој нормалној држави одвија и о мање битним темема", каже Лагумџија.

Он наводи да се прича о Опен Балкан претворила у популистичко препуцавање људи који су плаћени да буду државници, а не површни популисти.

"Када се прије скоро двије године појавила та идеја, одмах су два од три члана Предсједништва били против без расправе и без иједног промишљеног аргумента. Прије годину дана Трамп приводи представнике Србије и Косова да потпишу споразум, који подразумијева и тај "Мини шенген". Недјељу дана послије тога наше Предсједништво по хитном поступку се предомисли и задужује Савјет министара да за 30 дана направи анализу како би се донијеле одговарајуће одлуке. Нормално би било да је та анализа направљена. Али није. Умјесто тога Предсједништво се буди након годину дана и двотрећинским гласом нас обавјештавају да Отворени Балкан иде даље без нас", наводи Лагумџија.

Он наглашава да Отворени Балкан је била прилика да Сарајево буде сједиште тога, јер то не може бити замјена ни за Берлински процес, а још мање за ЕУ.

"Код нас се свакако налази сједиште Регионалног Савјета за Сарадњу (РЦЦ) и било би логично да смо у центру сваког процеса регионалне сарадње у мјери у којој то има практичну вриједност и доприноси убрзању укупних евроатлантских интеграција", подсјећа Лагумџија и додаје:

- Сада када су Рама, Вучић и Заев, изашли, онај двојац Комшић и Џаферовић је опет био против. Гдје су аргументи? Нема ниједног. Осим приче о српском свету. Дотле су се заплели у својој површности и популизму да су чак и Едија Раму увалили у лидера стварања српског света. Када им то није довољно онда уводе у игру ‘кредибилну причу’ да је то руска подвала. Не видим ко може прогутати ‘ловачку причу’ да је Руска ујдурма да економски повезује три државе од којих су двије државе чланице НАТО-а", каже Лагумџија.

Упитан шта је разлог за одбијање те иницијативе, Лагумџија одговара да је то прије свега недостатак лидерства и визије које се види по недржавничком понашању и површности.

Такође, каже он, неки мисле да је добро да наставе своје популистичке битке које их одржавају у удобним фотељама па су тако спремни и на препадањем кроз тзв. српски свет и руски утјецај преко НАТО земаља.

"Да будем јасан, концепт српског света и заустављање НАТО интеграција је свакако озбиљан проблем, али то се не рјешава заустављањем сваког економског интеграционог процеса и сарадње. Напротив. Не знам коме је у Сарајеву у интересу то да рецимо краставци из Подриња не иду без задршке на пијацу у Београд. Коме је у интересу да камион из БиХ чека на граници са Србијом или Македонијом па да и камион и роба у њему постане неконкурентна", пита Лагумџија.

Према његовим ријечима, Србија има Уставом БиХ загарантовано право на специјалне везе са Републиком Српском, које не угрожавају суверенитет и територијални интегритет Босне и Херцеговионе, и само је ствар технике како ће Србија фирме из Републике Српске укључити у ово.

Хрватске фирме из Босне и Херцеговине, каже он, увијек могу рачунати на своју ‘резервну’ интеграцију, а то је ЕУ.

"Не треба велика памет да дођемо до тога како ће дијелови Федерације БиХ са бошњачком већином бити економски изоловани", каже Лагумџија.

(БН)