Власт БиХ не ствара амбијент за инвестирање дијаспоре (ВИДЕО)

Угоститељи, стоматолози, фризери, аутомеханичари задовољно трљају руке. У односу на прошлу годину, када је корона узела свој данак, ове године посао је живнуо. Многи који су из БиХ протеклих деценија отишли у бијели свијет стигли су у родни завичај.

„Моја браћа су у иностранству. Вољели би да се врате, да имају посао овдје. Пошто немају посао, раде горе, имају лијепе плате. Они дођу овдје јер тамо нема провода. Тамо је само рад, рад и рад. Сви желе да дођу у своју домовина. Све је лијепо, али домовина је домовина“, каже нам жена из Бијељине, која је годинама радила у иностранству.

Тако су се бројни Мајевичани, расејани по цијелом свијету, окупили на традиционалној 10. по реду манифестацији „Дани дијаспоре“ под симболичним слоганом „Долазе наши“.

„За нас је свака година, када не уложи ниједан из дијаспоре, изгубљена година. Имамо заиста добру сарадњу са локалном заједницом и апелујем окрените се локалним заједницама, дијаспора хоће да улаже и уколико се пружи рука дијаспори, свако ће улагати“, каже Стојан Стевановић, привредник из Швајцарске, родом из Лопара.

Општина Лопаре је примјер унапређења услова живота уз помоћ дијаспоре, која је увијек била ослонац и замајац развоја тог краја. 

“Општина Лопаре има око 5.000 наших грађана, практично једну трећину становника, који живе у дијаспори. Највећи број је у Швајцарској, нешто мање у Њемачкој, Аустрији и неким другим земљама”, напомиње Желимир Нешковић из лопарског Удружења дијаспоре “Коријени”.

„Та сарадња резултирала је тиме да имамо 12 пројеката које је реализовала локална заједница. Ова локална заједница није имала базене за купање, а наш човјек из дијаспоре је то направио. Највећи шљивик је подигнут овдје, негдје на 50 хектара, затим велика хладњача на 8.000 квадрата површине, ту су фирме за прераду метала, дрвета, производња јахти“, прецизира начелник општине Лопаре Радо Савић.

Према подацима домаћих и међународних организација, половина популације БиХ живи у више од 50 различитих држава широм свијета. БиХ је прва у регији, а 16-та у свијету када је ријеч о бројчаном односу људи који живе у БиХ у односу на оне који живе у дијаспори.

„Укљученост дијаспоре у држави је спорадична, није довољно добро структурисана, што представља један неискоришћени потенцијал. Дијаспора може и треба да има већу улогу у бројним приликама које постоје у држави. Дијаспора представља много више од дознака“, истиче шеф Делегације ЕУ у БиХ Јохан Сатлер.

БиХ је у врху љествице држава Европске уније по новчаним трансферима емиграната из БиХ.  Новчане дознаке и други финансијски трансфери из иностранства годишње достижу пет милијарди КМ и њихов допринос у БДП је око 14 одсто.

„То вам је као да имате човјека коме је потребна трансфузија крви у облику новца тржишту Републике Српске, односно БиХ, а тај неко дође, овдје поправи ауто, купи све што треба његовој фамилији, поправи и изгради кућу итд. Дакле, ми имамо ситуацију да стабилност БиХ дају дознаке које стижу из дијаспоре“, сликовито објашњава економиста Зоран Павловић.

Иако је дијаспора огроман потенцијал који пуни буџет БиХ и помаже привреди, власти не предузимају значајне кораке за стварање повољнијег пословног амбијента и инвестирање дијаспоре.

„Они би можда и улагали, али када виде каква је власт, нема ништа од тога, одустају, не улажу“, сматра жена из Бијељине, коју смо анкетирали.

„Тако да је наша дијаспора потпуно занемарана као потенцијални инвеститор. Нико се није специјализовао за подршку и помоћ потенцијалним инвеститорима који су из дијапоре“, каже економиста Павловић.

“Ни држава, ни ентитети немају системски приступ према нашим људима у расијању. Ми имамо пријатеље у Њемачкој који раде у компанијама које раде технолошке ствари, а које не постоје на Балкану, што значи да могу да донесу иновације, запосле људе овдје”, наглашава Желимир Нешковић из Удружења “Коријени”.

С циљем подизања свијести о важности улоге дијаспоре у економском развоју БиХ, у Сарајеву је и ове године одржан пословни скуп бх дијаспоре, у оквиру УСАИД пројекта „Дијаспора Инвест“. 

„С обзиром да се ова земља суочава са једним од највећих проблема, а то је одлив знања, ми се надамо да ћемо кроз тај ангажман и помоћ дијаспори успјети тај одлив знања да преокренемо у прилив. Знамо и да су пронашли успјешну формулу, а доказ за то јесте 160 покренутих предузећа у овом периоду трајања пројекта, која су отворила укупно 1.500 нових радних мјеста“, рекао је амбасадор САД у БиХ Ерик Нелсон. 

Да би анимирали дијаспору да што више инвестира у БиХ и помогне посрнулој привреди и друштву потребно је имати страетгију, координаторе или трговачке представнике који би повезали искусне и успјешне пословне лидере у дијаспори са привредним, па и политичким лидерима у БиХ који креирају пословну климу. У супротном изгубићемо снагу коју имамо – напомињу економски стручњаци и међународни представници у БиХ.  

(БН ТВ)