Земље на ‘Балканској рути’ спремају се за избјеглице које бјеже пред талибанима

Активисти за људска права у Србији припремају се за прихват и помоћ избјеглицама чији се долазак очекује док медији преносе трагичне слике људи који покушавају да напусте Авганистан, након што су талибани послије 20-годишње владавине авганистанске власти потпомогнуте Сједињеним Државама преузели контролу над том земљом.

У Босни и Херцеговини (БиХ) власти очекују такође повећан број долазака Авганистанаца који бјеже у Европу пред талибанима, али процјењују да тај број неће бити превелик, пише Радио Слободна Европа.

Поједине организације у Србији, које пружају помоћ људима који су напустили своје домове и упутили се ка Западној Европи, саопштиле су да су врата њихових просторија отворена за нове избјеглице.

“Наша љубав, мисли и молитве су са женама и девојкама из Афганистана. Ако сте већ на путу ка Европи, наш центар је отворен за вас у Београду”, саопштила је на Тwиттеру организација Инфо Парк из Београда, која пружа помоћ избјеглицама и мигрантима још од велике избјегличке кризе 2015. године.

Пауновић: Страх од талибана примјетан међу људима

Међутим, додаје и да је за очекивати да догађаји у Авганистану имају посљедице на мигрантски ток у Србији.

“Мигранти који су се у првих шест мјесеци појавили у Србији су углавном као мотив за напуштање земље наводили страх од талибана. Већина њих углавном долази или са територија на којима су талибани већ били успоставили контролу или су били у таквом надирању да је било извјесно да ће се то десити. Тако да је тај страх већ примјетан”, каже Пауновић.

“Мораће да се ангажује већи број и невладиних организација и државних капацитета, као што је то уосталом и био случај између 2016. и 2018. године”, каже Пауновић.

Комесаријат за избјеглице: Афганистанци најбројнија мигрантска група

Комесаријат за избјеглице и расељена лица Србије (КИРС) у прихватним и центрима за азил за сада не види пораст избјеглица из Афганистана, каже за РСЕ Светлана Палић, портпаролка КИРС.

“Ситуација је потпуно иста као и посљедње двије године. Мигранти из Афганистана редовно долазе и пролазе. Они су у суштини најбројнија мигрантска група у нашим центрима”, каже Палић.

Подаци КИРС показују да је током прошле године кроз центре у Србији прошло око 22.000 људи из Афганистана, а ове године је до сада забиљежено око 8.500 афганистанских избеглица.

Према њеним ријечима, Комесаријат прати ситуацију на терену као и до сада и у складу са тим прикупља информације.

Тренутно је око 3.900 миграната и избјеглица смјештено у 14 центара за прихват и тражиоце азила у Србији, каже Светлана Палић и подсјећа да Србија има укупно 20 центара, али да су неки привремено затворени.

“Капацитети на које може да се рачуна у Србији су око 6.000 мјеста, а током ситуације са коронавирусом смо показали да се и у року од свега 48 сати тај капацитет може подићи и на 9.000 мјеста”, рекла је Светлана Палић.

Афганистанци у Србији забринути за своје породице

Арман Хан (27) је прије три мјесеца напустио провинцију Пактија на истоку Афганистана. У Србију је стигао почетком ове седмице. Репортерке РСЕ затекле су га у парку код главне аутобуске станице у Београду.

У својој домовини је, каже, био професионални војник и због тога је доспио на црну листу талибана. Након што су америчке војне снаге повукле иза Афганистана, Арман каже да је изузетно забринут за своју породицу која је остала у тамо.

“Имам троје дјеце и бојим се за своју породицу, своју дјецу. Ја не знам гдје су сада у Афганистану”, каже.

Додаје да је, према информацијама које има, у провинцији из које је побјегао тешка ситуација.

“Стално је полицијски сат, људи уопште не излазе из кућа, многе породице желе да из провинције оду у Кабул, али људи немају новца, јако су сиромашни људи у мом селу и морају да остану ту да живе”, каже.

И у БиХ очекују нешто већи број избјеглица

У БиХ се не очекује превелик прилив избјеглица из Афганистана, али може се очекивати благо повећање њиховог присуства на “Балканској рути”, навео је за РСЕ Слободан Ујић, директор Службе за послове са странцима (СПС) БиХ.

“Очекујемо да ће бити један дио већи, али ни у каквим великим цифрама нити постоје таква сазнања. Држављани Афганистана су иначе међу прве три државе чији су се грађани појављивали на тој рути. Имамо под пуном контролом илегалне миграције и имамо довољан број мјеста у прихватним центрима”, каже Ујић.

Иако је ситуација с мигрантима под контролом, како капацитетима, тако и приливом, они који из Афганистана буду ушли у БиХ, гоњени послфедњим збивањима имат ће, сматра Ујић, другачији третман.

“Нико не може рећи колико ће људи изаћи из Афганистана и колико ће их бити на овој рути, јер се овдје не ради о нелегалним и економским мигрантима, који су сада овдје. Радиће се о избјеглим и расељеним лицима из ратом захваћеним подручјима и није за то надлежна служба, већ ће на то држава ће дати одговор”, оцјењује он.

(РСЕ)