Цијене скачу, а самим тим расту и приходи од пореза

„Приходи су већи из разлога што је дошло до повећања крајње потрошње у БиХ, повећања прихода по основу ПДВ пријава које су доставили порески обвезници регистровани у јединственом регистру индиректних пореза”, казао је Ратко Ковачевић потпарол Управе за индиректно опорезивање БиХ

И ентитетске пореске управе оствариле су значајан раст прихода. Федерална пореска управа је за седам мјесеци прикупила 3,2 милијарде, а Републичка пореска управа за осам мјесеци 1,8 милијарди марака, што је више од рекордне 2019.

„Ефекти које производи влада одлукама с циљем очувања радних мјеста има позитивне ефекте у смислу да није дошло до смањења плата ни броја запослених. Повећана је значајно пореска дисциплина, добровољност плаћања пореза, а и дигитализација је дала позитивне ефекте”, изјавио је Горан Маричић, директор Пореске управе Републике Српске

„У брзим акцијама посљедњих година открили смо 8.700 непријављених радника који су радили на црно. И ако су примали просјечну плату, добијемо да смо само на овом нивоу повећали јавне приходе за 60 милиона“, истакао је Шериф Исовић , директор Пореске управе Федерације БиХ

Ово је година економског опоравка, али не можемо бити задовољни темпом, сматра економски аналитичар Адмир Чавалић.

„Погледајте колико су отишле цијене. На већој основици се плаћа ПДВ и кад је у питању гориво, прехрамбени артикли, не може се набројати нешто гдје је потрошња велика, а да није поскупило. И на ту основицу се плаћа ПДВ. Наравно да ће приходи расти“, сматра Светлана Ценић, економска аналитичарка

„За очекивати је да до краја године приходи од индиректних пореза расту, како буде растао извоз и како буде расла тражња. Видимо да тражња преко цијена и инфлације, како су покидани глобални ланци вриједности, сви се такмиче да набаве робу, а како се такмичимо - тако што плаћамо више“, појашњава Саша Стевановић, економски аналитичар

Парадоксално је да с растом прихода расту и задужења и јавни дуг у БиХ

Наши саговорници један од разлога виде у посљедицама пандемије, паду куповне моћи, али и лошим економским мјерама и координацији унутар БиХ.

(БХРТ)