"Балкан ће ипак да жали за Ангелом Меркел"

Лист Ханделсблат пише да ће регион ипак жалити кад Меркел оде у пензију.

"На крају мандата савезна канцеларка путује у дио Европе који је Запад у посљедње вријеме занемарио. Многи се питају да ли је ову пука опроштајна турнеја – или Меркел хоће више?", пише у анализи водеће њемачке агенције дпа.

Меркел је у понедељак у билатералној посјети Београду, а након тога иде у Тирану гдје ће се састати са свим шефовима држава или влада Западног Балкана.

Званични Берлин је навео да је посјета посвећена "регионалној сарадњи".

"То је више него опрезан опис за брдо проблема које се током година нагомилало у Србији, Албанији, БиХ, Сјеверној Македонији, Црној Гори и на Косову. Од њемачких дипломата у региону се чује да канцеларка на крају мандата жели да се више постара о државама Западног Балкана, можда и да постави пар путоказа за идућу њемачку Владу", пише дпа.

Избори у Немачкој су 26. септембра, а послије њих Ангела Меркел иде у одавно најављену политичку пензију. Посјета Србији и Албанији је једно од њених посљедњих путовања у иностранство.

Дпа додаје да званично Србија и комшилук имају "европску перспективу", али да нису далеко одмакли.

"Практично свуда има недостатака – у разним облицима: на пољу правне државе, стручности управе. Корупција и непотизам цветају. Независни медији и критичко цивилно друштво су под све јачим притиском. Ауторитарне тенденције ту и тамо владају."

Наводећи да занемаривање Балкана значи да тај регион постаје нека врста шаховске табле за сукоб Русије, Кине и Турске са Западом, агенција пише да канцеларка Меркел ужива велики углед у региону.

Но, како оцењује дпа, биланс Ангеле Меркел у региону је "шарен“. Прије седам година покренула је Берлински процес чији су резултати један регионални форум за сарадњу младих и укидање роминга. Такође, Берлин је "стопирао“ планове за подјелу Косова лансиране 2018. године.

"Истовремено Меркел на Балкану заступа политику која поставља интересе њемачке економије и стабилности изнад демократије и владавине права – та мустра се може примјетити и у њеном уздржаном односу према Виктору Орбану, мађарском грешнику према правној држави.“

Дневни лист Ханделсблат пише да је завршетак канцеларкине ере "горак“ за Западни Балкан јер тамошње државе "губе важну подршку у Европској унији и сада им пријети да још дуже буду у чекаоници“.

"Јер, Француска се као једна од најмоћнијих земаља ЕУ противи напрецима у приступном процесу и привлачи све више чланица на своју страну. (…) Нејасно је да ли ће идућој њемачкој влади успјети да, попут Меркел, изврши утицај на француског предсједника Макрона и друге земље ЕУ које често користе право вета у питањима проширења. Када су канцеларски кандидати Армин Лашет (ЦДУ) и Олаф Шолц (СПД) прошле сриједе и понедјељка посетили Макрона у Паризу, европске интеграције Балкана нису биле међу темама“, подсјећа лист.

Ханделсблат закључује да би интеграција Западног Балкана за ЕУ била од "централног геостратешког интереса“.

"Оклевање у престоницама ЕУ користе друге свјетске силе попут Русије, Кине и земаља Арабијског полуострва како би појачале утицај у региону и сејале скепсу према ЕУ.“

(ДW)