Затвара ли Путин Европи циљано плински вентил?

Прво је све скупа звучало као рекламна кампања: „Они у Европи који су на вријеме разумјели да је с нама најбоље склапати дугорочне уговоре, сада трљају руке и славе", рекао је прије неколико дана руски предсједник Владимир Путин.

На јеку из Газпрома није требало дуго чекати. „Они који су с нама склопили дугорочне уговоре, сада уживају ниже цијене", рекла је потпредсједница управе Газпрома Елене Бурмистрова, одговорна за извоз.

Москва врбује за дугорочне уговоре

Већ седмицама Москва шаље овакве недвосмислене поруке: склопите дугорочне уговоре и нећете бринути око испорука и цијена. И све то у позадини досад незапамћеног раста цијена на енергетском тржишту. Цијена плина на њемачком тржишту досегла је десет пута већи ниво од просјечне цијене у прошлој години.

Многи стручњаци и политичари вјерују како је Газпром створио умјетну несташицу плина у Еуропи како би извршио притисак на што прије пуштање у погон гасоводаа Сјеверни ток ИИ, и то оба трака. За то су потребне дозволе које би допустиле неке иизмјене када је у питању ЕУ законодавство. За то још једном се заложио и предсједник Путин. 

Но у међувремену се створио утисак да Москва слиједи и други циљ за који врбују високорангирани представници руског господарства и политике: склапање дугорочних уговора с фиксним цијенама које одреди Газпром. Но то би значило напуштање сустава слободне трговине плином.

И ту је Путин био недвосмислен почетком када је цијена 1.000 кубика плина порасла на 650 еура. „То су били паметњаковићи из бивше ЕУ комисије који су се заложили за то да се цијена плина формира на слободном тржишту", рекао је Путин који ни не скрива свој утицај на политику Газпрома.

Исту критику Кремљ је поновио и мјесец дана касније када је цијена плина већ досегла границу од 2.000 долара. Став шефа из Москве недавно је у разговору за Финанциал Тимес поновио и велепосланик Русије у Еуропској унији Владимир Чичов који је оптужио Брисел да је својим инсистирањем на слободном тржишту и тзв. спот маркет суставу, тј. тржишту тренутачних испорука, угрозио стабилност цијена које јамче дуготрајни уговори.

Зашто је тржиште тренутних испорука доживјело колапс?

Но поставља се питање зашто је тржиште тренутних испорука годинама функционисало беспријекорно а ове је сезоне доживјело колапс. Узрока је неколико: празни резервоари плина у Европи након оштре зиме, давање предности азијском тржишту кад је у питању укапљени земни плин, веће потрошња плина за производњу струје због слабијег вјетра што је смањило производњу преко вјетроелектрана те напокон дуготрајни ремонт главног норвешког плиновода. 

Но зашто Газпром, који испоручује 40 посто плина у Европу, није оправдао своју улогу водећег добављача и појачањем испорука утицао на стабилније цијене и уз то још додатно зарадио? 

(ДW)