Поплаве су резултат дивље градње, депонија, сјече шума, клизишта, мини хидроелектрана...

У вријеме када се у шкотском Гласгоwу одржава Конференција УН-а о климатским промјенама, у Босни и Херцеговини опет се суочавамо с посљедицама. Од катастрофалних поплава 2014. године, али и од прије, скоро сваке године обилније кише праве велике проблеме и узрокују велике штете широм БиХ.. 

Веће количине падавина овога пута су највише проблема направиле на подручју Кантона Сарајево, као и у сусједним општинама Републике Српске. Ријеке које су се излиле на овом подручју поплавиле су стамбене, угоститељске и привредне објекте.

Између осталог, поплављено је и комплетно постројење пунионице кисика „Мессер“. Мјештане Отеса су чамцима евакуисали из поплављених кућа, а на подручју Источне Илиџе проглашено је стање елементарне непогоде.

Разлога за страх имали су и у јужнијим дијеловима земље. Обилне кише узроковале су клизишта, одроне, бујичне воде, обуставе саобраћаја итд. Како су пренијели медији, излила се ријека Буна у Благају и поплавила куће и пословне објекте, у Јабланици је клизиште затрпало улицу и аутомобиле, у Коњицу је стање критично, поједина насеља одсјечена су од града, а Џајића Бук поплављен је први пут у 60 година. Иако ће, према свему судећи, штете бити велике, добра вијест је што, барем за сада, нема људских жртава.

НЕУРЕЂЕНИ БХ. СИСТЕМ

Према ријечима метеоролога, стабилизација временских прилика може се очекивати тек у суботу крајем дана. Када говоримо о временским прогнозама, већ прије неколико дана метеоролози су најавили да због изравног дотока влажног и нестабилног зрака с Медитерана одређеним подручјима у БиХ пријете поплаве.

Но, те најаве мало је ко схватио озбиљно, па су и реакције услиједиле тек након што су се ријеке излиле, након што су поплављени бројни објекти, након што су одрони затрпали путеве. Као и увијек до сада, ентитетске и кантоналне цивилне заштите, уз друге институције, нису реаговале превентивно.

Разлога за страх имали су и у јужнијим дијеловима земље. Обилне кише узроковале су клизишта, одроне, бујичне воде, обуставе саобраћаја итд. Како су пренијели медији, излила се ријека Буна у Благају и поплавила куће и пословне објекте, у Јабланици је клизиште затрпало улицу и аутомобиле, у Коњицу је стање критично, поједина насеља одсјечена су од града, а Џајића Бук поплављен је први пут у 60 година. Иако ће, према свему судећи, штете бити велике, добра вијест је што, барем за сада, нема људских жртава.

Иако је јасно да не можемо утицати на временске (не)прилике и да је наш уутицај на климатске промјене мали, ипак треба истаћи како бх. власти већ годинама мало тога раде на томе да посљедице буду што мање.

Тако и даље нису изграђени бројни одбрамбени насипи на критичним мјестима, корита се не уређују, клизишта се не санирају у довољној мјери, дозвољава се градња разних објеката у водозаштитним зонама, граде се беспотребне мини хидроелектране, често и незаконито, не улаже се довољно средстава у обнову канализационих и друге система за одвод воде, бројни грађани немају приступ организованом одвозу отпада, шуме се неконтролисано сијеку…

„Свједоци смо шта се дешава с климатском кризом. У многим дијеловима свијета се дешавају појаве које су раније биле незабиљежене. Ово је тек благи увод у оно што нас може чекати у сљедећим годинама, а ми ништа не радимо“, говори Анес Подић из Удружења Еко Акција, те додаје да нам се „неуређеност система увијек обије о главу“.

 Оно што је карактеристично за БиХ јесте што свака иоле обилнија киша изазове низ проблема. Много је разлога за то, истиче Подић.

„Проблем је што се код нас гради гдје се не би требало градити. За поједина подручја је познато да су поплавна, јер ово није први пут, имали смо сличне појаве. Међутим, немате нигдје да вам је забрањена градња на било који начин. Људи граде гдје год пожеле и онда када се десе овакве ствари, онда наравно да то направи милион проблема. Цијели грађевински сектор је у нереду. Мора се повући црвена линија гдје се не смије градити“, каже он. 

Бројни медији извијестили су о томе да је на подручју Општине Источна Илиџа бујица покренула клизиште због чега је угрожена једна бензинска пумпа. За Подића је ово примјер објекта који се градио тамо гдје не би смио.

„Може се видјети да њена канализација иде директно у ријеку, изгледа да ту ни темељи нису најсретније ријешени, налази се у водозаштитној зони гдје пумпе уопште не би смјело бити“, објашњава Подић наводећи и да су потопљени угоститељски објекти који су смјештени у самом кориту ријеке гдје им, наравно, није мјесто.

Оваквих и сличних објеката у цијелој држави је и превише. Бесправни и на сумњив начин легализирани објекти на потенцијалним клизиштима и уз сама корита ријека представљају велику опасност, посебно у оваквим условима..

Даље, и ове поплаве су на површину избациле тоне смећа и отпада. То и не чуди с обзиром на то да чак трећина територије БиХ уопште није покривена организираним одвозом отпада! У таквим условима, сасвим је логично да се стварају дивље депоније које су обично уз неку ријеку или поток.

Ако на ово додамо и бројне друге проблеме, као што је неконтролисана сјеча шума које су доказано одличан природни регулатор, јасно је да је узрок проблема непостојање било каквог система.

У сваком случају, евидентне климатске промјене у будућности ће нам, нажалост, вјероватно донијети све екстремније временске (не)прилике. Уз овакву власт, која игнорише ове кључне проблеме, питање је како ћемо се носити с тим.

(Журнал.инфо)