Анализа гласања: СНСД је пренио толико надлежности да заслужују орден "златног љиљана"

Ово је на свом фејзбук профилу објавила бивша посланица СДС-а у Представничком дому Парламента БиХ.

Она у објави објашњава да је да се пренос надлежности одвијао на четири начина која образлаже:

1. Први начин преноса надлежности јесте путем закона наметнутих од стране високог представника. Само на почетку мандата 2006-2010, на једној сједници Представничког дома, верификовано је 20 оваквих закона ( 30.3.2007. године), а током четири године – 25.

Листинзи гласања потврђују да никада, ни за један наметнути закон, ни у ранијем периоду, није гласао ниједан посланик СДС-а! Све на овај начин пренесене надлежности верификовао је својим гласовима СНСД, чак и у вријеме када је био опозиција. Образагали су то наводима да законе верификују да би их могли мијењати, док је СДС био става да их не треба верификовати како би се они касније оспорили пред међународним судовима. 

Тако је СНСД усвојио Закон о грбу, застави и химни БиХ, јединствене таблице, Закон о Суду БиХ, Закон о Тужилаштву БиХ, Кривични закон БиХ итд. 
Тек када је потписана Патформа о заједничком наступу СНСД и СДС на нивоу БиХ, на наше инсистирање и посланици СНСД су гласали против наметнутих закона и тако је одбачено неколико закона тј. нису потврђени закони које је наметнуо Мирослав Лајчак ( измјене и допуне Кривичног закона, измјене и допуне Закона о кривичном поступку...)

Садржај одлуке Мирослава Лајчака да наметне измјене и допуне Закона о Савјету министара, као и измјене и допуне Пословника о раду ПД и ДН ПС БиХ (новембар 2007.) је у потпуности противуставан јер негира принцип равноправности народа и ентитета(а све је то након представе прихватио СНСД). Измјенама и допунама Закона о Савјету министара приједлози/акти који немају коначан карактер (закони и сви акти који иду у парламент или Предсједништво ) усвајају се натполовичном већином министара који су присутни и гласају, без вођења рачуна о националној заступљености. Само за одлуке које имају извршни карактер (именовања) потребан је и глас по једног министра из сваког народа.  

Посебно, сједнице Савјета министара могуће је одржати без присуства министара из реда једног конститутивног народа.

Лајчаковим Измјенама и допунама Пословника два дома укинуто је ентитетско гласање у комисијама домова. ( Да не би било забуне, једно објашњење.Оба дома имају своје комисије и постоје заједничке комисије. Нпр: Уставноправна комисија ПД ( састављена од посланика ПД ), Уставноправна комисија ДН ( састављена од делегата ДН). Заједничка комисија за одбрану и безбједност ( посланици и делегати )...Лајчак није мијењао начин гласања у заједничким комисијама, него само у комисијама домова) 

Тадашњи предсједавајући Савјета министара БиХ Никола Шпирић поднио је оставку, образлажући то тиме да је ''развлашћен одлукама високог представника и нема подршку ни Федерације БиХ, ни међународне заједнице, ни  Народне скупштине, нити властите партије’’. 
1.11.2007 – Шпирићева оставка (Кликс)

Шпирић: ‘’Још једном вас позивам на појачану дозу државног патриотизма. Ово је наша земља, ми резервне немамо. Бојим се да БиХ не плати цијену регионалних поткусуривања.’’

13.децембра 2007. одржана је заједничка сједница оба дома на којој је Бакир Изетбеговић, тада посланик СДА рекао: “Министри из СНСД-а веома способни. Ја сам поносан на њих када их чујем како образлажу неку тему. Ако хоће могу да повуку ову земљу и свој народ напријед, ако неће могу то да коче, зато их молим да размисле’’.

Након ове сапунице с оставком, седам дана су преговарали и сликали се са Лајчаком, а онда су заживјеле његове измјене и допуне Закона о Савјету министара, а ПД И ДН су сами предложили измјене и допуне Пословника какве је тражио Лајчак. Тресла се гора, родио се миш!

СНСД је иначе увијек био сервилан према наметнутим одлукама високих представника. Жељко Мирјанић налазио се на челу Представничког дома када су гласовима посланика СНСД, СП И ПДП, уз бошњачке посланике из РС, потврђени наметнути Закон о Суду БиХ, Закон о Тужилаштву БиХ, Закон о ВСТС, Кривични закон, Закон о кривичном поступку, Закон о програм заштите свједока у БиХ итд.

2.  Други начин преноса надлежности јесте онај, у складу са чланом ИИИ став (5) тачка (а) Устава БиХ, којим је омогућено да БиХ преузме и друге надлежности о којима се ентитети договоре. На овај начин, пренесене су надлежности у области индиректног опорезивања, одбране, обавјештајно-безбједносних послова и др.
Специфичност овог начина преноса надлежности јесте да само у једном преносу надлежности није учествовао СНСД, а то је усвајање Закона о индиректном опорезивању, чије ефекте је 2006. године користио за стварање слике о сопственом успјеху. Када је ријеч о овом начину преноса надлежности, СНСД је подржао све осим првог Закона о одбрани. Неопходно је напоменути, јер је заборављено, да је на први Закон о одбрани којим је сачувана Војска РС сагласност дао СДС, али је већ тада СНСД пропагирао укидање Војске РС и Федерације БиХ, као и регрутације. Друга реформа одбране и укидање Војске РС проведена је уз сагласност СНСД и СДС-а.
 3.   Трећи начин преноса надлежности вршио се кроз поједина законска рјешења, којима су формиране нове институције на нивоу БиХ, а да оне у највећем броју случајева постоје и на нивоу Републике Српске. У овом случају надлежности су дијељене, па је било доста спорења око тога да ли је или није ријеч о преносу надлежности. Али, навешћу неке законе из времена ове гарнитуре власти Милорада Додика – Закон о високом образовању, Закон о спорту, Закон о средњем стручном образовању, Закон о пољопривреди и руралном развоју, Закон о вину, ракији, Законом о заштити потрошача успостављена је институција омбудсмене за заштиту потрошача на нивоу БиХ итд. Све су ово закони усвојени у мандатном периоду 2006-2010, а њихови предлагачи су Министарство цивилних послова ( Средоје Новић ) и Министарства спољне трговине и економских односа ( Слободан Пухалац и Младен Зиројевић ) Посланици и делегати СДС-а  у Парламентарној скупштини БиХ нису подржали ниједна од ових закона. Истине ради треба рећи да је и у вријеме СДС-ове власти до 2006.године било оваквих закона, али их је  буквално све подржао и СНСД.
Од 1.11.2006-29.11.2010. у ПС БиХ усвојено је 167 закона од чега 23 закона преносе надлежности и ријеч је о потпуно новим законима на нивоу БиХ. Међу ових 167 закона је и 25 закона које је наметнуо високи представник, а парламент потврдио. Тако смо захваљујући СНСД-у добили Закон о спорту, Агенцију за предшколско, основно и средње образовање, Агенцију за високо образовање и акредитацију квалитета итд.
Једногласном одлуком Шпирићевог Савјета министара, на 91. сједници, 17.јуна 2009.,донијета је одлука о формирању Канцеларије за хармонизацију и координацију система плаћања у пољопривреди, исхрани и руралном развоју БиХ.

Кроз сет закона о реформи полиције, који су супротни Уставу РС којим је безбједност прописана као надлежност ентитета и против којих су гласали посланици СДС, формиране су: Дирекција за координацију полицијских тијела,Агенција за форезничка испитивања и вјештачења, Агенција за школовање и стручно усавршавање кадрова, Агенција за полицијску подршку. 2006. године усвојен је и Закон о заштити личних података којим је основана Агенција за заштиту личних података-нова институција на нивоу БиХ. У овом мандату, основана је и Агенција за превенцију корупције и координацију борбе против корупције, као и Централна хармонизацијска јединица при Министарству финансија.

4.  Четврти начин преноса надлежности јавља се доста ријетко- десио се јаданпут, и ријеч је случај када НС РС не подржи неки закон, али и поред њеног противљења он бива усвојен у Парламентарној скупштини БиХ. Примјер овог вида пренос надлежности јесте Закон о омбудсмену БиХ, који је на самом крају мандата 2002.-2006. изгласан гласовима опет – СНСД-а. Истине ради, формирање институцције омбудсмена је обавеза из Дејтонског мировног споразума.

(БН)