Да ли Руси помажу православној браћи у Јерменији!?

Министарство одбране Азербајџана саопштило је 16. новембра да су њихове снаге спријечиле "велике провокације" арменских снага у окрузима Калбацар и Лацин који граниче са Јерменијом.

Према наводима министарства, њихова два војника су повријеђена када су арменске војне постројбе користиле минобацаче различитих калибара и топништво против положаја азербајџанских снага на граници.

Заузврат, јерменско министарство одбране оптужило је азербајџанске војнике да пуцају на њезине положаје дуж границе, користећи топништво, оклопна возила и оружје.

Министарство је такође саопштило да су азербајџанске снаге изгубиле "значајан број оклопних возила и војника", додајући да је неутврђен број арменских војника убијен и озлијеђен, а два "борбена положаја" изгубљена.

Према наводима министарства, азербајџанске су снаге заробиле 12 јерменских војника.

У међувремену, предсједник јерменског парламентарног повјеренства за спољне везе Едуард Агхајаниан изјавио је за РСЕ да је према прелиминарним процјенама могуће да је тоеком борби убијено 15 јерменских војника.

Министарство спољних послова Јерменије издало је 16. новембра саопштење позивајући Русију, Организацију уговора о колективној сигурности коју чине Јерменија, Русија, Казахстан, Бјелорусија, Киргистан и Таџикистан, као и Минск групу да интервенирају и предузму мјере "за уклањање азербајџанских оружаних снага “ с подручја Јерменије.

"Позивамо међународну заједницу и наше међународне партнере да дају јасан одговор на акције азербајџанске стране које озбиљно угрожавају сигурност, те да предузму активне кораке за повлачење азербајџанских снага с сувереног територија", стоји у саопштењу.

Касније је у саопштењу Кремља речено да су руски предсједник Владимир Путин и јерменски премијер Никол Пашињан разговарали о ситуацији тијеком телефонског разговора 16. новембра.

Руски министар обране Сергеј Шојгу такође је телефонирао са својим јерменским и азербајџанским колегама и позвао их да зауставе активности које изазивају ескалацију, пренијеле су руске новинске агенције.

Ситуација дуж границе је напета откако су Азербејџан и Јерменија прошле године водиле 44-дневни рат око Нагорно-Карабаха у којем је погинуло најмање 6.500 људи и који је завршио примирјем којим је Азербајџан такође добио контролу над дијеловима регије као сусједне територије које су окупирали Јерменци.

Отцијепљена регија међународно је призната као дио Азербајџана, али је била под контролом етничких арменских снага које је подржавала Јерменија од краја сепаратистичког рата 1994. године.

Прошлогодишњи рат завршио је када је прекид ватре уз посредовање Русије додијелио Азербајџану контролу над дијеловима Нагорно-Карабаха, као и сусједним територијама, укључујући округе Калбацар и Лацин, које су претходно држали етнички Јерменци.

Међународни посредници позвали су на хитну деескалацију ситуације дуж арменско-азербејџанске границе након три дана пријављених инцидената за које су Јереван и Баку окривили једни друге.

Позивајући на "хитну деескалацију и потпуни прекид ватре", предсједник Европског вијећа Цхарлес Мицхел описао је ситуацију у регији као "изазовну".

"ЕУ је предана сарадњи с партнерима на превладавању напетости за просперитетни и стабилан Јужни Кавказ", написао је Мицхел на Тwиттеру. Он је такође рекао да је у "у свјетлу данашњег развоја догађаја" разговарао са Пашињаном као и са предсједником Азербајџана Илхамом Алијевим.

(РСЕ Фото: Принтсцреен)