СДС позива власт да реагује: Упитна прољетна сјетва!

„Када би данас сијали један хектар кукуруза, он би коштао 2268 КМ гледано само кроз репроматеријал и енергенте, без људског рада и амортизације и механизације у производњи. То наш пољопривредник не може да издржи“ – поручио је Миркић. 

Он каже да се цијене пољопривредних инпута, прије свих дизел горива и репроматеријала вртоглаво расту и данас пријети опасност да ли ће бити уопште засијане оне планиране површине прољетне сјетве. 

„У опасност долази и прихрана озимих усјева.  Производња ће бити десеткована и одразиће се и на сточарску производњу.“ – појаснио је Миркић. 

Предсједник Шаровић је казао да је политика подстицаја у цијелој БиХ веома лоша са мизених 80 милиона КМ аграрног буџета у Републици Српској. 

„Наша политика је да се испоштује законска обавеза да се обезбиједи аграрни буџет у износу од 6% што значи 240 милиона КМ за подстицаје.Износи аграрног буџета у земљама региона су и по неколико пута већи. Само на основу царина на пољопривредне производе у износу од 350 милиона КМ и 240 милиона КМ убраних од акциза у име пољопривреде, што је укупно око 600 милиона КМ, пољопривредном сектору враћа се нешто више од 10%.  “- истакао је Шаровић. 

Оно што је убрано на основу акциза и царина у име пољопривреде, каже он, треба вратити пољопривредницима.

„Највећа мана пољопривредне политике Републике Српске је немогућност кориштења плавог дизела. Док сам био у Савјету министара снажно сам се залагао за увођење плавог дизела како би пољопривредни произвођачи могли да користе нафту ослобођену акциза за путеве и аутопутеве. И опет тражимо плави дизел за наше пољопривреднике“ – сугерисао је предсједник СДС. 

Шаровић је рекао да је Република Српска једина земља у окружењу која нема робне резерве. 

„Након пропасти Робних резерви нису предузети кораци да се робне резерве и регулација тржишта успостави наново уз државну интервенцију. Због тога су данас, пред прољетну сјетву, у најнеповољнијој позицији мала пољопривредна газдинства јер је у њима највише радних мјеста а ти људи најмање користе и државно земљиште али и подстицаје од државе. Имамо затварање малих газдинства и смањење производње. У оваквим околностима тим људима пријети потпуно гашење производње.“ – закључио је Шаровић. 

(БН)