Инцков закон пао у заборав, власт окренула плочу!

23. јула 2021. године бивши високи представник у БиХ Валентин Инцко на одласку са те функције донио је одлуку која се односи на допуне Кривичног закона Босне и Херцеговине, а којом се забрањује и кажњава негирање геноцида.

Политички представници из Републике Српске оштро су реаговали и донијели низ закона и закључака као одговор на ту одлуку. Милорад Додик у једном тренутку пријетио је и сецецијом.

Какве су тренутне намјере надлежних у Српској и шта ће бити са Инцковим законом од чијег доношења је прошло девет мјесеци?

Из офанзиве у дефанзиву. Такав је епилог вишемјесечне политичке кризе у БиХ, коју је изазвала одлука бившег високог представника Валентина Инцка да наметне забрану и кажњавање негирања геноцида.

Говорило се да је БиХ мртвачки сандук, пријетило се сецесијом, донесени су закључци да српски представници не учествују у раду у заједничким институцијама БиХ. Покренут је и поступак враћања надлежности из области безбједности, војске, правосуђа и индиректних пореза.

Ипак, руководство Републике Српске, предвођено лидером СНСД-а Милорадом Додиком, након жестоких пријетњи међународној заједници и ОХР-у, сада је окренуло је плочу. Одједном, више се им се не жури са враћањем надлежности, а рок за то биће продужен, према Додиковим ријечима, за још шест мјесеци.

У међувремену, Инцков закон више се и не помиње. Да ли је то питање заборављено и да ли Додик свјесно повлачи причу о сецесији?

"У овом тренутку је процијенио да је најбоље да се мало повуче, зато што није ни он наиван. Свјестан је да може да сноси санкције свакако. Али сумњам да ће одустати од свог крајњег наума. Али сада је проблем што неће бити дозвољено", каже комуниколог Младен Бубоњић.

Политичка стратегија руководства Српске да бурно реагује на неправду, пријети сецесијом, повлачењем из заједничких органа, а што се на крају не довршава ни у једном случају, је прочитана, сматра професор Ђорђе Вуковић.

"Након тога слиједи дефанзива, јавно заборављање и суочавањем са ефектима како наметнутих одлука, тако и лоших реакција на те одлуке" каже Вуковић.

Наметање спорног закона у Републици Српској је представљено као судбоносно питање. Најмање што се очекивало јесте да се испоштује све што је најављено и да се на тај начин покаже став, кажу из академске заједнице.

"Не разговара се више о геноциду, не проблематизује се то питање и без обзира како то сад изгледало у провођењу актима и законима, оно живи у јавном простору, чиме је позиција опет отежана", наглашава професор на ФПН-а у Бањалуци Ђорђе Вуковић.

Позиција Републике Српске отежана је и чињеницом што се одлуке и закључци највишег законодавног тијела неће испоштовати у предвиђеном року. То не би био први пут.

"2015. године НС је донијела закључак којим се задужује Влада да у року од 90 дана предложи измјену Кривичном закона Републике Српске, да би се видјело ко је одговоран за пренос надлежности на ниво БиХ. То никада није учињено. 2017. је донесен закључак да се покрене парламентарна процедура за одлазак страних судија из суда БиХ, то такође ништа није урађено", истиче предсједник Клуба новинара Бањалука Синиша Вукелић.

Поред свега наведеног, јавност у Српској има већи проблем. Свакодневно се пласирају информације које не дозвољавају реално сагледавање проблема и активног учешћа у њиховом рјешавању.

Са друге стране, опозиција у Српској, која је након Инцкове одлуке подржала бојкот заједничких институција, повукла се након што су носиоци републичке власти кренули у враћање надлежности. Сматрају да та прича, јесте покушај спасавања актуелне власти.

За патриотизам на који се позивају Милорад Додик и владајуће странке, кажу да ће се вући све до избора. Након тога, тврде, све пада у воду, а народ као и до сада – неће се питати ништа.

(БН)