Ђубриво из Турске прескупо, иако је обећана нижа цијена

Минерално гнојиво из Турске, није испунило очекивања пољопривредника. Мјесецима раније из министарства спољне трговине и економских односа БИХ помпезно је најваљивамо да ће цијене увозног ђубрива због смањења царина на увоз бити знатно ниже од актуелних на тржишту. Међутим, када се појавило код нас у продаји  за већину произвођача је и даље прескупо.

Саво Бакајлић, предсједник Удружења пољопривредних произвођача села Семберије и Мајевице каже за БН:

“Људи нису задовољни, 10-ак % људи је узело, али већином се одлучују за КАН и УРЕЕ-у. Цијена тог ђубрива је била од 170  КМ до 180 КМ по једном метру, док је УРЕЕ-а сада 250 КМ, а КАН је од 200 до 220 КМ.

Пољопривредни произвођач, Никола Алексић, каже да турски КАН на нашем тржишту има мало повољнију цијену.

“Ја сам га користио и користим га још увијек, гранула му је јако добра, прихватљива што се тиче тога, а цијена је за 10 – 15 КМ јефтинија од осталих које су на нашем тржишту присутне.”

Он наводи да су ђубрива из увоза скупа.

“Требала је да буде значајно мања цијена. Није се смјело дозволити да то ђубриво буде ни стотињак марака, ако смо жељели да остваримо приносе у производњи.”

Управо би са приносима могло бити проблема, јер је уз енормне цијене и недовољну помоћ државе, већина пољопривредника смањила прихрану на минимум.

“Ово није нормално да тај КАН буде по цијени од 220 – 240 КМ, не може га свако приуштити, али ми немамо разумијевања ни од министарства ни од државе, ни од кога. Људи су препуштени сами себи, задужују се. Конбајни ће за мјесец дана ући у њиве по пшеницу, не знамо цијене, не знамо ништа, ситуација је катастрофална. Мислим да ако ова година остане сушна да ће пољопривреда завршити своју причу.”, каже Саво Бакајлић, предсједник Удружења пољопривредних произвођача села Семберије и Мајевице.

Прича о повољним цијенама турског ђубрива, за чији увоз су заслуге преузели министар Сташа Кошарац, али и лично члан Предсједништва БиХ Милорад Додик, који је чест гост код турског предсједника, на основу свега наведеног пала је у воду.

Када се већ преговарало, требало је испословати цијену не већу од 100 КМ да би се пољопривредна производња могла сматрати рентабилном, јасни су пољопривредници.

(БН/Ј.Жерајић)