Неискусни политиколог УС бољи кандидат од предсједника суда

Роквић је због тога предложен као један од три подобна кандидата за члана УО ове јавне установе, а иза себе је оставио једанаест других међу којима су били економисти, правници, еколози, инжењери пољопривреде и бројни други.

Мотив му је како је изјавио био да да допринос у развоју руралног дијела града.

Иначе, треба рећи и да је Роквић прије неколико година био предсједник омладине, Стевандићеве Уједињене Српске.

Чак ни судија Драго Шева није могао конкурисати младом Роквићу. Шева је био четврти, односно као „први испод црте“.

„Радни вијек сам провео у суду, био сам судија, предсједник суда, а сада сам помоћник директора Центра за едукацију тужилаца и судија. Рођен сам у Доњој Пискавици и то ме је понукло да се пријавим за члана УО јер могу дати допринос, обзиром да сам био директор сличне институције. Такође имамо управни одбор који је из састава тужилаца и судија чије су ингеренције доношење општих аката, статута и слично“, навео је он у интервјуу пред члановима комисије.

Међутим, каријера дуга преко 35 година их није импресионирала. Поред Роквића за управни одбор су предложени ветеринар Ратко Мијатовић и инжењер шумарства Младен Талијан.

Они су за разлику од Роквића, нешто смислено рекли, тачније оправдали своју пријаву.

„Дипломирани сам ветеринар. Мотив конкурсања за ову позицију је то што сам уско везан за пољопривреду и то ми је област којом се бавим цијели живот“, казао је Мијатовић.

Талијан је казао како је запослен у Шумском газдинству „Бањалука“, да управља радном јединицом на Мањачи те да је својим радом везан за Центар.

Комисија је приједлог за њихово именовање упутила одборницима скупштине града, који ће о свему дати коначну ријеч.

Комисију су чинили Весна Радић, Наташа Партало, Наташа Баштинац, Рената Тамбурић и Александар Бузаковић.

Већина ових чланова је страначки активна, односно припада странкама које чине већину у Бањалуци па је извјесно да ће њихов приједлог бити усвојен.

Конкурсом се нису тражили неки посебни услови. Онај ко је требао конкурисати морао је имати високу стручну спрему те „имати искуство на познавању рада, пословања и функционисања центра“. Све те информације веома лако се могу наћи на интернету.

Центар за развој пољопривреде и села Бања Лука, основан од стране Града и организован ради развоја и унапређења пољопривредне производње и обављања других дјелатности од општег интереса на руралном подручју града.

Своје активности спроводи на територији 35 мјесних заједница, а основни задаци су му ревитализација руралних подручја и побољшање услова живота на селу, а све са циљем стварања повољног амбијента за повратак на ова подручја и подстицања становништва да се интензивније бави пољопривредном производњом.

“Центар за развој пољопривреде и села” има својство правног лица, а надзор над његовим радом врше Скупштина и Градоначелник Града Бања Лука.

Осим у сједишту, дјелатност обавља и на локалитету Мањача, у оквиру комплекса Развојно – едукативног центра, потом у Херцеговачкој кући смјештеној у бањалучком насељу Ханиште, као и у “Крајишкој кући” смјештеној у центру Бање Луке.

Записник са интервјуа можете погледати <а хреф="хттпс://www.цапитал.ба/wп-цонтент/уплоадс/2022/07/Т-03-04-01-уз-3.-и-4.-Извјестај-Комисије.пдф"><спан стyле="цолор: #е03е2д;">ОВДЈЕ. 

(Цапитал)