Овој власти дозволити да управља монетарном политиком било би равно самоубиству

Курс еура пада мјесецима и сада је вриједност једног евра испод долара. Прије годину дана, један евро је износио 1,20 долара, а почетком 2022, већ је пао на 1,13 долара.

Тренутно, 1 долар износи 0,99 евра што је најслабија позиција икада.

Руска инвазија на Украјину оставила је огромне посљедице на европску и свјетску економију, што се огледа и у паду / порасту валута.

Америчка економија је доста мање погођена ратом у Украјини него Европа и до сада је остала донекле имуна на нестабилност на нафтним и плинским тржиштима, због нафтних резерви и употребе алтернативних извора енергије, што објашњава зашто амерички долар јача у односу на евро.

За разлику од Еуропе, каматне стопе у Америци расту већ неколико мјесеци, што чини инвестиције у зону америчког долара атрактивнијим.

Босанскохерцеговачка јавност је забринута из разлога што је бх. конвертибилна марка фиксно везана за евро.

Економиста Светлана Ценић сматра да за БиХ то ништа не мијења све док је спољни дуг у еврима и док је фиксиран курс КМ и евра.

"Ви ћете увијек за исти број марака добити тај евро, колика год да је његова вриједност. Проблем је кад је дуг у доларима, а долар расте. То значи више КМ треба да отплатите тај дуг", појашњава Ценићева у изјави за портал Радиосарајево.ба.

Истиче да је БиХ тржиштем везана за Европску унију те да нама, као и ЕУ, пад евра значи више извоза.

"Зато је увоз скупљи, поготово када долази из Америке. Једнако као што ће САД теже извозити зато што је долар тако висок, али ће увозити више јер су долар и евро једнаки. Увоз им је јефтинији. То је оно што ће правити некакав распоред снага када су валуте у питању", казала је Ценићева.

Према њеним ријечима, што се тиче бх. дугова који су код ММФ-а, то је обрачунато на основу специјалних права вучења.

"Специјалним правима вучења долази и евро и долар и све остале валуте. На основу тога се израчуна шта је вриједност специјалног права вучења - једна валута пада, једна расте, али укрштањем се добије вриједност и они се тако обрачунавају.

Када се лоцира дуг, то се израчуна и одреди термин отплате, колико, када и чега треба да се врати", рекла је Ценићева.

Ценићева то пореди са ситуацијом када су људи на почетку руске инвазије подизали у банкама евре.

"Тада сам рекла да је курс фиксиран и да ће људи поново када, примјера ради буду плаћали рачуне, мијењати евро у марку. То ће бити по истом курсу, само се плате трансакцијски трошкови", објаснила је.

Међутим, како каже, и нама ће бити скупља роба из САД или све оно за шта је обрачунска вриједност у долару.

Што се тиче нашег извоза, ако се обрачунава у еврима, неком ће то бити занимљиво као цијена. Код нас су се увијек жалили зашто ми имамо фиксиран курс, требало би оборити валуту -  управо зато да нам извоз буде бољи, односно да нам буде јефтинији, а увоз скупљи.

Али, у оваквим условима и оваквој власти дозволити да управља монетарном политиком, било би равно самоубиству", истакла је Ценићева.

Централна банка БиХ ће, наглашава, прилагодити, на конзервативан начин јер је то препорука свим централним банкама, у којој валути ће држати девизне резерве пратећи курс долара и еура.

"Не знам зашто се дигла оволика паника око мале БиХ која је потпуно небитна за свјетску економију. Све оно што долази из доларског подручја биће скупље. Нажалост, и нафта се обрачунава по долару. Пада цијена нафте на свјетском тржишту, али је изражена у доларима по барелу и наравно да ћемо плаћати скупље без обзира на цијену барела на свјетском тржишту", појаснила је Ценићева.

Дотакла се и кредита гдје се БиХ задужила код Европске уније.

"Треба увијек погледати структуру нашег дуга. Онај за шта нико не зна у шта су власти потрошиле 125 милиона евра од ЕУ. То је давно потрошено, требала је да стигне и друга половица од 125 милиона евра. Међутим, она је била везана неким условима који они нису испунили. Никад нико није питао у шта је потрошено и када почињемо то враћати", закључила је Ценићева.

 С друге стране, дио економиста мисли да новац у новчанику грађана све мање вриједи. 

"Ратом у Украјини само Америка финансијски профитира, сви остали губе, а поготово Европа. Што дуже рат буде трајао, то ће евро и европска економија бити све лошији. Свака наша марка је покривена евром, а ЕЦБ већ 15 година издаје евро без покрића и самим тим индиректно слаби нашу марку", рекао је раније Берислав Кутле, директор Удружења банака БиХ.

Из Централне банке БиХ, према раније прослијеђеним подацима, истичу да је конвертибилна марка стабилна, а монетарна стабилност осигурана.

(Радиосарајево)