БиХ би за 3 деценије могла остати без 550.000 становника

У БиХ тренутно живи око три милиона становника, што значи да би њихов број до 2050. могао да падне за скоро 550.000.

Демографи упозоравају да растући проблем исељавања, у комбинацији с падом наталитета, осиромашује друштвене потенцијале, а да одговор надлежних на све ово изостаје.

Од 2007. до 2021. природном депопулацијом БиХ је изгубила 86.170 становника, па се нашла на листи 10 земаља свијета с најнижим фертилитетом.

Демографске анализе показују да је, с друге стране, БиХ у посљедњих осам година напустило око 233.719 људи, од чега је само у Њемачку отишло њих 56.880.

– Могућности тржишта код нас нису задовољавајуће, првенствено јер је лоша или никаква понуда послова. Ако и заснују радни однос, људи углавном раде за минималац, нису пријављени и њихов посао је несигуран. Такође, још 2007. број умрлих је по први пут премашио број рођених и од тада се та тенденција наставља, са изузетком 2008.

Овај податак је већ тада требало да забрине надлежне институције и још тада је требало почети радити на популационим и пронаталитетним политикама, али то се није десило. Евидентно изостаје адекватан одговор власти на измијењену демографску стварност у виду добро осмишљене популационе политике, како би се ублажиле посљедице биолошке регресије, која узима све више маха – истиче заСрпскаинфо професор демографије Стево Пашалић.

Наглашава да на демографске трендове и депопулационе процесе посебно утичу миграције.

– Миграциони образац се промијенио и то се првенствено огледа у структури оних које одлазе, начину и мотивима одласка, али и шемама регрутовања иностране радне снаге у одредишним земљама. Некада је међу мигрантима најзаступљенија била нискоквалификована мушка радна снага, док су данас носиоци миграционих процеса високообразоване особе.

Одлив стручњака, уз старење становништва и опадање ионако ниске стопе наталитета, засигурно представља један од највећих изазова савременог друштва у БиХ. Осим што исељеници односе свој биорепродукциони потенцијал, јер се углавном ради о особама у оптималној репродуктивној доби, њиховим одласком истовремено се губи и вриједни, а често и ненадокнадиви људски капитал. Тиме, уједно, пропадају и све претходне инвестиције у образовање. С друге стране, људски капитал у БиХ је обезвријеђен, било због немогућности проналаска посла који одговара стеченим квалификацијама, било због потплаћености запослених – објашњава Пашалић.

Према његовим ријечима, у домену природног кретања становништва, поред стварања одговарајућих материјалних и друштвених услова за оснивање породице, важне су промјене у саставу вриједности, стилу живота, релевантне за мотивисање младих да имају дјецу.

– До сада се показало да неке мјере код нас нису дале никакве резултате, посебно новчана давања. Политика до сада није схватила да је потребан низ међусобно координисаних мјера, почевши од рјешавања егзистенције, довољног броја мјеста у вртићима, цјелодневним боравцима, тако да се може комбиновати запосленост и подизање дјеце – истиче Пашалић.

Додаје да је основна претпоставка за успоравање неповољних демографских токова, посебно када се ради о миграцијама, повећање стопе економског раста, односно пораст запослености у земљи.

Међутим, да ћемо се и у наредном периоду суочавати с масовним одласком људи из БиХ потврђују и у агенцијама које посредују при запошљавању наших људи у иностранству, из којих поручују да су наши грађани све заинтересованији да напусте ове просторе.

– Њихово интересовање је из дана у дан све веће и, ако се овако настави, биће то велика опасност за домаћу привреду. Они, у првом реду, одлазе због економских прилика. С друге стране, након општих избора у БИХ може услиједити још драстичнији одлив становништва, јер се велики број још нада неким значајнијим промјенама у политици, па онда и у економији – каже за Српскаинфо Властимир Видић из агенције за посредовање у запошљавању “Скенер глобал” Минхен.

Наглашава да из БиХ највише одлазе грађани до 45 година старости, међу којима је највише професионалних возача, електричара, грађевинских радника, његоватеља, медицинара, те помоћно особље у угоститељству и возачи који раде доставу.

Српскаинфо

ФОТО: СИНИША ПАШАЛИЋ/РИНГИЕР